Председничка артиљерија за Туђмановог Србина
Шта се то догодило да иначе смирени и у свакој комуникацији крајње уздржани Иво Јосиповић насрне на Милорада Пуповца речником који према лидеру Српске самосталне демократске странке никада није користио ни Владимир Шекс, на пример
Сви су затечени, а изненађење је потпуно. Иво Јосиповић, председник Хрватске, неспорно култивисана личност, човек који је у нову хрватску политику, у појавном облику, унео дух Владимира Бакарића, експлодирао је као кинеска петарда и супротно ономе како га виде и Хрвати и Срби, напао једног Србина – Пуповца. Напад је био бруталан. Очекивао сам после тога да из Загреба стигне информација (срећом није) како је испред зграде у којој станује, палицом за бејзбол, претучен Милорад Пуповац, а да је загребачка полиција, као нападача, привела Иву Јосиповића.
ПУПОВАЦ – ХРВАТСКОЈ СКУП И НЕПОТРЕБАН
Председник Хрватске је легитимног представника Срба из Хрватске Милорада Пуповца – тај легитимитет добио је на парламентарним изборима и искористио да себе промовише у неупитног лидера тамошњих Срба – назвао рекеташем хрватске владе, особом која се бави етнобизнисом, представником Срба „који је за Србе учинио веома мало, а за себе изнимно пуно“. Признаћете да је ово ударац испод каиша. Пуповац је остао на ногама, али се, ено, још увек пресабира. Ни вајним политичким аналитичарима хрватског и српског поднебља, ни Пуповцу самом, није до краја јасно шта је навело Јосиповића на тако жесток напад. Свака теорија, објашњење, има слабу тачку. Ако је ово Јосиповићева реакција на нешто, онда је та реакција вишеструко непримерена. Топовски удар на кокошку. Или се варам?
Има у овом случају неколико слојева, дубинских разлога и више могућих тумачења. Знамо где је петарда експлодирала, али ко је и зашто загрејао сумпор… то баш и није најјасније. Већина анализа своди се на матрицу по којој је Милорад Пуповац Хрватској постао скуп и непотребан. Наиме, Пуповчева партија (Српска самостална демократска странка) добија из буџета Хрватске материјална средства као партија која је на парламентарним изборима освојила мандате, у овом случају три саборска места, и то је законски, нормално, никоме не смета, најмање Јосиповићу, али овде је интересантан други јаз којим се немали државни новац слива према Пуповчевој каси, према Српском националном вијећу (СНВ), органу претвореном у неку врсту Скупштине, кровне организације Срба из Хрватске, којом, погађате, руководи Милорад Пуповац.
И Јосиповић и сви значајнији Срби у Хрватској, изузев, разуме се, Пуповчевих сарадника, тврде да Милорад тај новац не троши на побољшање положаја Срба у Хрватској, већ за личне потребе и одржавање лојалности својих најближих сарадника. Српско национално вијеће има и своје гласило, недељник, зове се „Новости“, а о том фактору ћемо нешто касније.
Дакле, Пуповац располаже са врло значајним средствима, трошио их како хоће, никоме не подносио рачуне, Скупштину СНВ-а није сазвао ево већ две године. По горњој теорији некоме је то дозлогрдило – хајде да кажемо Иви Јосиповићу – и почео је обрачун на српско-хрватској псеудолевици.
ЗАБОРАВ НЕПРОЦЕЊИВИХ ЗАСЛУГА
Пуповац је за Хрватску, на њеном путу према Европској унији, урадио више него пола хрватске политичке елите заједно. Лично је у Бриселу уверавао тамошње значајне људе да је – Хрватска демократска земља која поштује сва мањинска права, укључујући права Срба у Хрватској; да је држава која води бригу о културној баштини српског народа, поштује принцип неповредивости приватног власништва и као таква, ван сваке сумње, заслужује чланство у ЕУ… Хрватска је пред упаљеним зеленим светлом и у јулу следеће године постаће пуноправни члан Европске уније. У испуњавању услова који стоје пред сваком земљом кандидатом, највеће проблеме ова држава имала је са Поглављем 23; Правосуђе и основна права. И ту је посао завршен, а питање је како би се све окончало, да ли би Хрватска уопште добила чланство сада или за, узмимо, пет, шест година, да није имала Пуповца који је у Бриселу рекао оно што је рекао.
Милорад Пуповац је Хрватској уштедео неколико милијарди евра, јер је пристао да се проблем станарских права Срба протераних из Хрватске решава на начин који Србима фактички заувек отима станове. Уз Пуповчеву сагласност Хрватска је донела некакав Закон о стамбеном збрињавању који неће моћи да искористи ни пет одсто бивших власника станарског права, а они који га искористе добиће шансу да станове откупе по скоро економској цени.
На пример, неком Душану из Загреба, који се 1991. године спасавајући главу и породицу склонио у Србију, Словенију, Немачку, Босну… стан је узурпирао неки Хрват и откупио га за неколико стотина марака. Данас том Душану, ако је жив и ако докаже (обратите пажњу на следеће) да у Србији, Босни, на Новом Зеланду… нема некретнине, а хоће да се врати у Загреб, држава Хрватска обезбеђује стан који он може и да откупи, али по незнатно умањеној економској цени. Без Пуповца то није могло да се озакони, крене у проведбу и као позитиван доказ у корист Хрватске доспе на бриселске столове. Све ово познато је и Србима и Хрватима, Јосиповићу посебно, али он у актуелном сукобу са Пуповцем не спомиње шта је Милорад урадио за Хрватску. Не спомиње, истина, а било би му за душу, ни Бориса Тадића који се у потпуности сложио са свим загребачким одлукама на штету Срба из Хрватске. Али, то је друга, ништа мање жалосна српска прича.
Сада кад је све окончано – мада неки Срби верују да се још може интервенисати по основи Поглавља 23 – Пуповац Хрватској, овакав какав је, више није потребан. Да ли је баш тако? У великој мери јесте, јер све наведено је тачно, али није то једини могући угао посматрања у тражењу одговора због чега се први човек Хрватске обрушио на првог Србина данашње Хрватске. Неко ће рећи да је Јосиповић пукао јер Пуповац ни ове године није хтео да дође у Книн, на прославу годишњице „Олује“. Дошао је Џакула, нови надолазећи „службени Србин“ хрватског режима, па у будућем распореду фигура Пуповац и није неопходан у мери која је доскора била на снази. Може да буде, али не мора да значи. Свестан је Јосиповић да Џакула због много чега не може да седне у Пуповчеву фотељу. Различити су то габарити.
АФЕРАШКА ПРИЧА „ФЕРАЛОВОГ“ ДВОЈНИКА
Али да се вратимо на горе споменуте „Новости“. Рекох, то је гласило СНВ-а, појављује се у продаји сваких седам дана, занатски је солидно и постављено и рађено, али има једну значајну ману; неодољиво подсећа на покојни „Ферал“. У „Новостима“ је запослено или ангажовано на сарадничкој основи неколико врло значајних имена из покојног „Ферала“. Главни уредник „Новости“ је Ивица Ђикић, својевремено новинар и један од уредника у „Фералу“. Да не буде забуне, о „Фералу“ сам увек имао високо мишљење, али правити од јединог српског гласила у Хрватској нови „Ферал“, прилично је будаласто. И штетно, по Србе. „Новости“ у сваком броју значајан простор посвећују проблематици Срба у Хрватској, то је истина, али се сасвим непотребно баве неким проблемима хрватског друштва које би требало да истерују остали медији – хрватски. Ту налазимо непосредан повод Јосиповићевог напада на Пуповца. Ево шта је било.
Пре одређеног времена, зимус ако се не варам, најпосећенији информативни портал на простору бивше Југославије, index.hr, отворио је аферу у чијем се средишту нашао Иво Јосиповић. Индексовци су открили да је и пре и после доласка на власт Јосиповић пресудно утицао да фирма „Емпоријум“, власништво његовог пријатеља Марка Војковића, добије ексклузивно право наплате „музичког новца“, а по основу Закона о заштити ауторских и музичких права. Велики новац је у питању. На ту причу накачиле су се „Новости“ и Јосиповић је урадио њима, а посебно Пуповцу, оно што није могао „Индексу“, који живи без дотација из државног буџета. Отворено је запретио да ће им заврнути буџетски вентил.
Ова афера открила је још неке детаље који су ако не срушили, онда значајно окрњили слику Иве Јосиповића у хрватској јавности; миран породични човек, бескрајно веран супрузи, брижан отац, у слободно време композитор тзв. алтернативне музике. Откривено је – пренећу то уз све ограде, јер се помало гадим таквих ствари – да Јосиповић већ дуже време има љубавницу. Ко је она? Рођена сестра Марка Војковића, иначе директор дискографске куће „Цантус“ која издаје албуме са музиком композитора Иве Јосиповића. Интересантан је и податак да је одмах после смене власти у Хрватској – пораза ХДЗ-а и победе Кукурику коалиције, чији је Јосиповић био кандидат на председничким изборима – та жена, зове се Санда Војковић, именована на место равнатељице музичке производње „Хрватске телевизије“. Истина, „Новости“ се нису бавиле љубавничким активностима актуелног хрватског председника, нису Јосиповића гурале у кревет Санде Војковић, али су дотичну у својим текстовима представљале као „Јосиповићеву пријатељицу“.
Шта је од свега овога било пресудно да Јосиповић онако насрне на Пуповца… ђаво ће га знати. Можда није ни важно. Као што није важно да су Срби у Хрватској изгубили представника од кога нису имали никакве користи. Шта ће сада Срби, а шта Пуповац? Првима нема помоћи, они већ годинама присуствују сопственој сахрани, чак и буквално, а Пуповац ће, као и Џакула, на тој несрећи покушати да узме још неку корист. Он то зна, пекао се до сада на разним ватрама, претурио је преко главе Туђмана, Рачана, Санадера и увек улазио кроз главну капију.
Пише Ратко Дмитровић
Извор: ПЕЧАТ
Везане вијести:
Пише: Ратко Дмитровић