Права мета је Ратко Дмитровић и свако ко спомене љубав према Србији, свако ко подржи Русију, а критикује Бисерко, Милићку и Запад

Нисам, признајем, гледао “Тешку реч” Драгана Ј. Вучићевића са својим сталним гостом, председником Владе Србије.
Знао сам шта ће да каже!
Гледао сам Ољу Бећковић, “Утисак недеље” и њене госте: Срђана Шкора, БИВШИ шеф ДЕСК-а Новости, Небојша Крстић, БИВШИ саветник Бориса Тадића, БИВШИ члан бенда “ИДОЛИ” и Небојша Спаић, БИВШИ новинар Новости, БИВШИ главни уредник НИН-а, БИВШИ саветник генералног директора, убудуће – бивши, јер свуда где је био – постао је бивши.
Оправдано!
Тема: смена Срђана Шкора после гостовања у јутарњем “прелиставању” на РТС и по много чему бесмислено саопштење Српске народне странке, издато на дан кад је лидер напредњака постао – председник Владе Србије и кад је Србија у две године добио трећу владу?!
И, током емисије, испоставило се – мета је био, не Вучић, не СНС, не цензура, не кабадахијско понашање нових моћника већ – Ратко Дмитровић, главни уредник “Новости”, човек који је потписао решење о смени Срђана Шкора и премештање на друго радно место…
Иако се Оља Бећковић, својски трудила, да своје госте натера да објасне, ако знају, технологију вршења притиска на медије, осим Шкора, и Крстић и Спаић су потпуно оправдали свој префкс – бивши.
Бивши “Идол”, Тадићев моћник и цензор, бивши “маг” маркетинга и садашњи блогер, ма шта то значило, Крстић, је на делу показао – зашто је Тадић изгубио изборе.
Због погрешних савета!
Човек се, бар око штампаних медија, показао некомпетентним.
О медијима, испоставило се, појма нема (или је своје знање успешно сакрио и од Оље и од гледалаца ТВ Б92), али је зато био врло успешан у стрељању Ратка Дмитровића?!
Небојша Спаић, с којим сам својевремено радио у Новостима, током емисије, чудо једно, није рекао ништа – тачно!
Да не кажем да је све слагао…
Ту ме је, признајем, разочарала и Оља јер је знала да Спаић не говори истину, али то је данас ваљда тако…
У критици цензора, моћника, медијских кабадахија, партијских апартчика, гости су били врло благи, али рецимо у одбрани лика и дела знаменитих србофила Соње Бисерко и Јелене Милић били су сви, осим Шкора, врло истрајни и одсечни…
Ваљда је поменути Дмитровић, “који и не зна да је Србија на путу у ЕУ”, који “појма нема како треба да води “Новости” (осмислио Небојша Крстић), био планирана мета за одстрел (који ће тек да уследи), а онда су гости, осим Шкора, помињали некакав текст у којем су се скривали наводни спискови Ратка Дмитровића у којима је помињао, да кажем у негативном контексту, као особе које чине зло Србији – Соњу Бисерку и Јелену Милић!
Ако их је помињао у том контексту, ево ја као његов стари знанац, да изрекнем јерес: погрешио је!
Био је много благ.
Јер, ма колико ризикујем да и ја не постанем мета, дотичне госпође заиста својим деловањем у Србији наравно да не заступају Србију, већ су увек против Србије и виталних интереса наше државе.
Чудно је да се свакоме ко је против Србије дозвољава да прави своје спискова, да их јавно продуцира, а да се они који су за Србију то онемогућава, санкционише, притвара, само ако се усуде да направе “списак” анти Срба?!
Потпуно ми је нејасно, да данас, ко год помене петриотизам и љубав према својој земљи, постаје – мета!
Ко год сматра да је Русија у праву, а Украјина у криву, тај је против европског пута Србије…
Испоставља се, полако, измигољи се по која вест, да Запад константно врши притисак на Србију (и њену власт, свакако) да – осуди Русију?!
Вучић, Дачић и Николић, засад, некако одолевају: али ван памети је да Србија, ако је суверена земља, а власт тврди да јесте, мора да поштује смернице Брисела, зарад некаквог, магловитог, нејасног и неизвесног уласка у Европску Унију?
Какве обавезе има Србија према ЕУ?
Правно, никакве?!
Осим које сама себи наметне!
Дакле, кад будемо у ЕУ, ако икада будемо, онда можемо да прихватамо (или и тада да одбијамо) заједнички интерес европске заједнице-ако су против интереса Србије.
А став Србија против Русије је – против Србије!
Уосталом, вероватно сам политичка аналфабета, наивчина, или непоправљиви србофил кад, ево, јавно кажем да не разумем како су нам пријатељи они који су нас недељама бомбардовали и разарали земљу без икакве сагласности УН, а непријатељи они – који су нас у УН бранили, или бар, и то није мало – нису бомбардовали?!
Очито је да су овде многе вредности поремећене, да су аргументи чињеница поклекли пред аргументом силе, да су национални интереси Србије само и понекад фуснота, а заслепљеност путем без алтернативе – српско лудило.
Е, ту, одговорност медија је евидентна.
Јер, данас је свака критика постојеће власти, европског пута, Запада – протерана из медија, практично сведена на нулу и, судећи по реакцијама – антидржавна.
Уосталом, лепо је у емисији Срђан Шкоро рекао “да нема ништа против да се држава меша у медије, али има против да се партије мешају”, јер оне су потрошна роба.
Само је Србија – вечна!

Пише: Владан Динић

Извор: Интермагазин