ПОСТОЈИ ЛИ ЗАВЕРА комуниста против Србије?
Партизани и усташе у БиХ 1942 (Црна легија и I Пролетерска)
Последице четвртог конгреса КПЈ у Дрездену осећамо на својој кожи и дан данас. Да ли србофобија тадашње КПЈ одредила судбину Србије и народа који ју је створио?
Чини ми велику част што се налазим вечерас овде, као што сам био изузетно почаствован пре 22 године, када ме је Кијук назвао и рекао о чему се ради (стварање енциклопедије Catena mundi ратне 1991. године) и предложио да напишем текст. Не могу да опишем како сам се осећао кад ми је споменуо имена људи који ће ту да се нађу, мислим да сам најмлађи међу тим ауторима, или сам један од најмлађих.
Договорили смо се да пишем о нечему што је у том тренутку било изузетно актуелно, што сам, радећи тадашњи посао, пратио. У питању је било, од два велика конвертитства, идеолошког и националног, која су довела до највећих српских страдања у 20. веку, да пишем о идеолошком конвертитству. Наравно, време је такво било да није било бољег примера од тадашњег председника Хрватске и оснивача ХДЗ-а, Фрање Туђмана. Покушао сам у назнакама, догово је био такав, да кажем нешто мало више о биографији човека који је четири године, то је неспорно, провео с пушком на рамену борећи се против фашизма, и онда, за многе и дан данас тајновито и чудно, прелази кроз одређено време најпре врло кратко, а онда отворено, на страну оних против којих се борио. Ја ћу само кратко, јер је огромна тема, да наставим тај текст.
У Дрездену је 1928. одржан 4. Конгрес КПЈ. Ја сам написао најмање 10-15 текстова на ту тему, говорио више пута, и није ми тешко, јер сматрам да је то један од преломних, изузетно важних датума у новијој српској историји, који је Србима донео велику несрећу. Дакле, на том Конгресу, чији програм, тамо усвојен, никада није опозван, никада није промењен, и остао је да важи до дана данашњег. Ако неко мисли да КПЈ не постоји и дан данас, вара се. Које су основни елементи тог програма? Они су просто невероватни.
Све што је тада договорено, 1928. године, остварује се до данас. Све ово што смо сведочили, са великим жртвама, записано је 1928. године у Дрездену, на Четвртом конгресу КПЈ. У најкраћем: разбијање Краљевине Југославије, стварање независних држава Словеније и Хрватске, одвајање Војводине од Србије и стварање велике државе Албанаца.
Четири године након дрезденског конгреса, 1932. године у Лици избија тзв. усташки устанак, кога води Анте Павелић, а помаже му Лубурић. Слаби су тада били и доживљавају пораз у врло кратком времену, међутим, шта се догађа?
Одмах по избијању, орган КПЈ, који се звао „Пролетер“, објављује на насловној страни проглас у коме позива народе Југославије, а посебно у Хрватској, да се сврстају на усташку страну против хегемонистичке власти српске у Београду. До данашњег дана, ако пратите, све што се касније догађало, показало је нешто што је објашњиво – да су сви комунисти на простору бивше Југославије били национално одређени, само су Срби били антиСрби. Најбољи пример за то је Андрија Хебранг.
Хебранг је, као што знате, завршио у Јасеновцу, Лубурић га је пустио, била је нека размена, и тај њихов кратак разговор је врло интересантан и објашњава историју овога о чему говоримо. Син Андрије Хебранга, који се такође зове Андрија, живи данас у Хрватској и један је од оснивача ХДЗ-а, иначе Јеврејин по мајци, коме су из мајчине породице завршили у Јасеновцу (опет један феномен) има велико разумевање за усташки покрет и за Макса Лубурића на крају крајева.
Ми смо овде данас где јесмо по свим елементима прогрма КПЈ усвојеног 1928. године у Дрездену. Плашим се да ми као народ нисмо до краја сагледали све оно шта нам је комунизам донео у 20. веку. Најудаљенија тачка од српског становишта, ако оно уопште постоји, је комунистичко становиште.
Извор: СРБИН ИНФО
Везане вијести:
Ратко Дмитровић: "Седло белог коња" - Jadovno 1941.
Последњи хрватски борац против усташтва - Jadovno 1941.
Ратко Дмитровић: Уместо да одговара за злочин, Хрватска ...