Оставите на миру Стјепана, ено вам Слободана Ланга
Добро је што су ставови о Јасеновцу и убијању Срба, иако познати одраније, које је изнео анонимни католички свештеник, у Хрватској изазвали бурне и жустре реакције, али није добро, и свакако је чудно, што нема реаговања на исте такве и још горе ставове једног много познатијег грађанина Хрватске
Велика халабука дигла се поводом интервјуа „Хрватском листу“, гласилу неоусташке чељади са седиштем у Задру, извесног Стјепана Разума, иначе свештеника Католичке цркве, историчара, доктора наука, управника Надбискупског архива у Хрватском државном архиву. Шта је то тако страшно дотични рекао да је морао да реагује чак и председник Хрватске Иво Јосиповић. Какве је оцене изнео до јуче широј јавности потпуно непознати Стјепан Разум, да је амбасадор Републике Србије у Хрватској Станимир Вукићевић службеним путем у писаној форми, ваљда по инструкцијама из Београда, морао поводом тога да тражи званичан став од Министарства иностраних послова Хрватске? Да не спомињем реакције неколико јеврејских организација из Европе, укључујући Ефраима Зурофа из бечког Института „Визентал“.
МЕМЉИВА, ЗАСТРАШУЈУЋА ПОЛУТАМА
Разум је говорио о Јасеновцу, НДХ, Павелићу… и можете лако да претпоставите шта
је казао. Ништа ново, то су тезе које се у Хрватској јавно, медијски, кроз уста
анонимуса, али и врло познатих људи, почев од Фрање Туђмана, провлаче ево већ пуне
22 године; Јасеновац је српски мит; тамо је био радни, а не логор смрти, умирало
се од болести и старости, а не од усташког ножа; у Јасеновцу јесте било убијања,
али убијања Хрвата и то после рата, када су логор преузели Срби и комунисти… Дакле,
стара усташка прича.
Стјепан Разум свим својим бићем верује да је Павелић једна од најзначајнијих фигура
хрватске повијести, да је Независна Држава Хрватска отеловљење стољетне тежње хрватског
народа ( то је тврдио и Туђман, то и данас мисли огроман број Хрвата), да су за
време НДХ убијени чак и неки Срби, али само зато што су дигли оружани устанак против
„легитимне хрватске државе“. То се до сада у хрватској јавности могло чути и прочитати
бар неколико стотина пута. Стјепан Разум долази из брлога који је породио хрватски
фашизам; отуда је међу Хрвате, са својом фашистичком идеологијом, дошао Анте Старчевић,
из те мемљиве застрашујуће полутаме на крваву позорницу Другог светског рата изашли
су Анте Павелић, Макс Лубурић, Мирослав Мајсторовић Филиповић, Андрија Артуковић…
Да, у питању је Католичка црква, простор у којем је идеологија усташтва рођена,
уздизана, одгајана, спроведена у праксу и место где су, по окончању Другог светског
рата, сигурну кућу пронашли најмонструознији злочинци Независне Државе Хрватске.
Сви горе споменути један део свог живота, дечаштво или младост, провели су семеништима
Католичке цркве. Око 1.400 свештеника те цркве, према подацима које је утврдила
власт нове Југославије, о чему пише Виктор Новак у Магнум Цримену, директно је била
у структури власти усташког режима, а неколико стотина њих окрвавило је руке убијајући
Србе и Јевреје.
Стјепан Разум није рекао ништа што у Хрватској већ није речено безброј пута; Стјепан
Разум не долази из дечјег вртића, већ отуда одакле су стигли, рекох већ, највећи
злочинци хрватског народа. Такви ставови нису за чуђење, знамо од кога долазе, али
за чуђење је што нико у Хрватској, почев од председника Јосиповића, ових дана није
реаговао на готово идентичне ставове које је изнео (портал дневно.хр) проф. др Слободан
Ланг, неупоредиво познатији од Стјепана Разума. Ланг је стварао хрватску државу,
осам година је седео у Туђмановом Кабинету, био његов саветник, утицао на многе
догађаје у деведесетим годинама, имао мандат у Сабору, био амбасадор у Министарству
вањских послова Републике Хрватске, водио државну делегацију у Интерпарламентарној
унији, био члан Већа Европе…
ЛАЖИ О ЈАСЕНОВЦУ
Ланг прескаче расправу о карактеру Јасеновца и одлази корак даље тврдећи: „Јасеновац
је нехрватски производ, јер је холокауст Хитлеров производ који се проводио у тридесет
пет држава“. Знамо ли да се појам холокауст везује само за убијање Јевреја, овде
је савршено јасно да Слободан Ланг потпуно искључује могућност да су у Јасеновцу
уопште убијани Срби. Он их и не констатује, већ износи податак да је својевремено
тражио од немачког амбасадора у Хрватској да се његова земља, Немачка, извини Хрватској
и Хрватима „због наметања Јасеновца“. Ланг је у вези са питањем карактера усташке
власти врло прецизан: „Павелић није био ни фашиста, ни нациста, као што то никада
нису биле ни усташе, али су направили темељну политичку грешку, јер су прекорачили
тврде хрватске кршћанске ставове који се не смију прекорачити“.
У случајевима досадашње одбране НДХ, њеног карактера, суштине, механизама деловања,
нико никада није рекао ово што је о Павелићу и усташама изговорио Слободан Ланг.
Усташтво је, по свом практичном постојању и проведби те страшне идеологије, најцрње
зло које је Европа видела у последњих 100 година. Усташе су по мржњи и начинима
исказивања те мржње, пре свега према Србима, најекстремнији облик фашизма и нацизма.
Усташтво је најудаљенија тачка од људског разума и човечности. Немци су убијали
плански, систематски, хладно, водећи статистику, без емоција. Усташе су убијале
(углавном клале) са задовољством, уз песму, урликање, са усхићењем… После тога су
одлазили у цркву где им је католички поп давао опрост од сваког греха.
У споменутом разговору Ланг, у осликавању европске стварности између два светска
рата, констатује да су у насилничкој Европи једино браћа Стјепан и Антун Радић били
ненасилни, додајући да је после Радићевог убиства у Скупштини Краљевине Југославије
Анте Павелић заузео став да се ненасиљем ништа не може постићи и тако је, ето, кренуло
усташтво. Овде Ланг изговара једну констатацију која, чини ми се, први пут у Хрватској
бива изнета на крајње јасан начин и то са изузетно значајне „адресе“. Наиме, Слободан
Ланг је Јеврејин и као такав он данас каже: „Бројни Жидови су били у усташама, јер
су се Срби почели повезивати са нацизмом“, и додаје: „Могла би се написати и врло
обимна књига о улози и доприносу Јевреја у стварању хрватске државе“.
Подсећам да је својевремено Фрањо Туђман имао великих проблема због своје књиге:
„Беспућа повијесне збиљности“, у којој позицију Јевреја у Независној Држави Хрватској
и логору „Јасеновац“ представља на начин да се одмах по објављивању књиге
(1990) огласило неколико најутицајнијих светских удружења Јевреја, тражећи њену
забрану. Књига није забрањена, али су спорни делови очишћени у припреми другог издања.
Строга контрола медија у Туђмановој држави отклањала је могућност ширег уласка у
ову врло осетљиву тематику и чекало се да Фрањо умре, па да одређени медији у Хрватској
изнесу на сто, бар у назнакама, ово што је пре неки дан рекао Слободан Ланг. Тада
смо – уз раније познат податак да је наследник Анте Старчевића, Јосип Франк, био
Јеврејин – сазнали да су усташком покрету, пре почетка Другог светског рата, али
и за време тог рата, „припадали бројни Јевреји“, да цитирам Ланга.
ЗАШТО ЋУТЕ ЈЕВРЕЈИ
Не знам хоће ли неко у Хрватској, можда и сам Ланг, написати књигу о улози и доприносу
Јевреја у стварању хрватске државе, али ако се то догоди, онда ће у ту публикацију,
нема сумње, ући и следећи подаци: Утемељитељи усташког покрета, заједно са Антом
Павелићем, били су Јевреји, Иван Франк, син Јосипа Франка и Аугустин Першец. Овај
други имао је оперативну улогу у обуци усташа за тероризам и често је боравио у
„Јанка Пусти“, усташком логору у Мађарској. Иво Корски, потицао је из врло угледне
осјечке јеврејске породице, пре рата је био на челу Усташке младежи, а касније добио
официрски чин у Павелићевој армији. Еуген Дида Кватерник, заповедник Усташке надзорне
службе НДХ, усташки пуковник, био је Јеврејин, као и Павелићева супруга Мара, чији
су преци у Загреб дошли из Беча. У ширем кругу високих политичких и војних функционера
НДХ било је неколико десетина Јевреја
Постоји прича да у Архиву Републике Хрватске, одредница „Усташка документација“,
(1941-1945, з.118-153) и данас постоји списак од 28 генерала усташке војске Независне
Државе Хрватске, јеврејског порекла. Тај списак може се одскора пронаћи и на Интернету
и заиста изазива и чуђење и неверицу. Да ли је ово подметање или податак који одговара
истини?
Запањујуће је, готово необјашњиво, да ово што је пре неки дан рекао Слободан Ланг
у Хрватској није побудило ни најмању пажњу. Нико није реаговао, упркос чињеници
да се ради, када је Хрватска у питању, о неупоредиво познатијем и угледнијем човеку
од Стјепана Разума. Зашто? Зар ови и овакви ставови нису за расправу, критику, преиспитивање.
Зашто ћуте Јевреји, ови у Хрватској и они изван ње? Зар је могуће да у Ланговој
причи ништа није подложно демантију?
Иначе, Слободан Ланг потиче из познате јеврејске породице, из Винковаца, где је
његов деда био адвокат и председник јеврејске општине. Слободан има и међународни
ангажман и углед, уз остало је члан Краљевског удружења лекара јавног здравства
Велике Британије и члан Савета часописа за људска права и јавно здравство на „Харварду“.
ИЗВОР: ПЕЧАТ