Окупација

Сећате се: Албанци су тог дана у Приштини, на седници која је почела у 15 часова, прогласили независност, уз директан пренос на Си-Ен-Ену, Би-Би-Сију и Јуроњузу

МНОГО је, готово неиздрживо много, лоших, ирационалних, катастрофалних српских поступака и одлука у протекле две и по деценије о којима се може полемисати, на њихову тему организовати панеле и семинаре, писати књиге, бранити докторате. Нема у том смислу међу Србима јединствених ставова, нити ће их бити. Што се моје маленкости тиче, држим да ми је много тога јасно, да знам одговоре (то никако не значи да сам бистрији од оних који тврде супротно, напротив) али једна одлука српских властодржаца из 2008. године ни данас ми, што би рекао народ, не иде у главу. У питању је работа након проглашења независности Косова и Метохије, 17. фебруара 2008. године.

Сећате се: Албанци су тог дана у Приштини, на седници која је почела у 15 часова, прогласили независност, уз директан пренос на Си-Ен-Ену, Би-Би-Сију и Јуроњузу. Председник Србије тада је био Борис Тадић, а председник Владе Војислав Коштуница. Исто вече Тадић је казао да Србија никада неће признати независност Косова, док је Воја изашао с тезом о лажној држави подигнутој на бомбама НАТО-а. У реду, прихватљиво, под условом да је уследило оно што није.

Сазвана је седница Скупштине Србије на којој је усвојена одлука да се приштинска независност прогласни правно ништавом, неважећом. И то је у реду, под условом да је уследило оно што није.

А то што није уследило и што мени никада неће у главу јесте став тадашњег политичког врха Србије да не искористи могућност доношења одлуке која би гласила:

„Скупштина Србије проглашава простор Косова и Метохије привремено окупираном територијом“. Наравно, уз позивање на Резолуцију 1244.

Све би у том случају било другачије: разговори с великим силама, контакти с Албанцима, позиција Србије, све. Може да се разговара, преговара, усвајају решења у Бриселу или другде, успостављају посредни контакти с Приштином, подрже косовски избори и учешће Срба на њима али уз етикету да се све то ради на привремено окупираној територији државе Србије.

Мени ово, рекох, не иде у главу, и никада неће, а случај спомињем тек као прилог сталној српској расправи о издаји, предаји, испоруци Косова и Метохије. Не оптужујем, не кривим, сићушан сам ја за ту работу, само подсећам.

 

Пише: РАТКО ДМИТРОВИЋ

Извор: Вечерње Новости