Одбрана "хрватског језика"
Србима је политичка наива урођена. Већина их је (Срба) поверовала да ће недавна смена власти у Хрватској - одлазак у опозицију десничара из ХДЗ-а и долазак на власт левих политичких снага, предвођених Зораном Милановићем и Весном Пусић - донети суштинске промене у политици службеног Загреба према Србији и Србима. Први појавни облици које бележимо говоре другачије. Супротно.
У хрватским најутицајнијим медијима Србија је и даље агресорска и фашистичка, а Срби злочинци, убице, поробљивачи. Претерујем? Хајде да видимо. У само три дана финиша недавно одржаног Првенства Европе у рукомету (играло се у Нишу, Вршцу, Београду и Новом Саду) Хрватска телевизија и загребачки "Вечерњи лист" прогласили су Србију фашистичком државом, а Србе народом који истрајава на "Начертанију" Илије Гарашанина.
Због навијачког напада на аутомобиле са хрватским регистарским ознакама, због начина на који су Срби навијали на сусрету Србија-Хрватска. Десет дана пре тога у Загребу је Вијеће за електронске медије - дакле, државна институција - упозорило једну загребачку телевизију (РТЛ) да убудуће кад емитује филмове који су снимљени на српском језику мора обезбедити превод (титловање). Повод је био ТВ серијал "Жикина династија". Вијеће је и све друге хрватске телевизије упозорило на важећи закон и наредило да убудуће српске филмове не емитују без превода. Разлог: српски језик је страни језик. Хрвати имају свој хрватски језик.
Што би рекли афористичари: Шта ће Хрватима српски језик кад они имају исти такав. У међународној лингвистици подударност два језика на проценту 75 одсто претвара те језике у један. Овај језик којим данас говоре Хрвати процентуално је идентичан са српским језиком преко 98 одсто.
А од када Хрвати говоре језиком који данас употребљавају? Од друге половине 19. века. До тада су међусобно комуницирали чакавским и кајкавским језиком. Штокавицу су употребљавали у Западној Херцеговини, али треба имати на уму да је цела Западна Херцеговина покатоличена, односно да је тамошње становништво српског порекла и да је штокавица њихов материњи, српски, језик.
У Западној Херцеговини ни данас нема насеља без Стојановића, Митровића, Дукића, Јовановића, Станковића, Вукојевића, Милановића, Недића, Стошића, Љубичића, Видовића, Јовића, Миличевића... и сви се изјашњавају као Хрвати. Многи од њихових предака били су најцрње усташе. Али, то је широка и тужна прича о феномену званом конвертити.
Хрвати су данашњи "хрватски језик" добили 1850. године, у Бечу. Под утицајем идеја "Илирског покрета" део хрватских интелектуалаца, свестан да је народни језик којим говоре Срби (штокавица) готово савршен, излази пред Вука Караџића са идејом да се стандардизује језик којим ће се убудуће служити Срби и Хрвати (као "један, славенски, народ") и нуде да тај језик буде српска штокавица. Вук пристаје. Бечки договор са хрватске стране потписали су: Иван Мажуранић, Винко Пацел, Иван Кукуљевић, Димитрије Деметер и Стефан Пејаковић. Уз Вука, са српске стране Договор парафира Ђуро Даничић.
Ово су познате и неспорне чињенице. Нема ту никакве мистификације ни замешатељства. Безглаво бежећи од српства, неретко од сопствених корена, Хрвати су преузету штокавицу "оплемењивали" изразима као што су: новачење (регрутовање), сатник (капетан), круговал (радио-станица), далековидница (телевизија)...
Данас држава Хрватска тај језик, као ексклузивно свој, брани свим силама. По цену превода. Пре два дана Хрватска телевизија донела је одлуку да убудуће, код приказивања српских филмова, својим гледаоцима, као могућност, понуди превод на хрватски језик.
Грешите ако мислите да је све ово смешно.
Извор: vesti