Како је ЕУ добила”Хрвате” Руђера Бошковића и Николу Теслу, који са Хрватском никада никакве везе нису имали

Видело се то и на случајевима Бугарске и Румуније, али нисмо обраћали пажњу, није нас додиривало Бог зна како, али улазак Хрватске у ред пуноправних чланова Европске уније принео је још један доказ да у међународном поретку прошлост не значи апсолутно ништа. Код великих сила, моћних империја, можда. Код малих народа, и то у односу на оне велике, владајуће, можеш мачку о реп да окачиш.

 

Постоји, траје и уважава се само једно – интерес. Да, и Немачка унутар тих интереса, као земља која своје савезнике не оставља на цедилу; какви год да су, у каквим год приликама да их је стекла. То посебно важи за Хрватску.

 

СВЕ ЈОЈ ЈЕ ОПРОШТЕНО

Држава коју су, ово не би смело да се заборави, створили Фрањо Туђман, Ханс Дитрих Геншер и Хелмут Кол, примљена је пре неки дан у „породицу народа“. Све јој је опроштено; насилно разбијање Југославије, дискриминирајући, готово расни закони и одредбе, ратни злочини, протеривање више од 400 хиљада Срба, отимање њихове имовине, све; Хрватска је у Европску унију примљена као да се ради о старој, европској држави, славне прошлости која је, ето, имала неких несугласица са суседима и на крају, испунивши све што се од ње тражило, враћена у крило мајке Европе.

 Хрватска је годинама пролазила кроз процес за којим Србија толико чезне, процес приступних преговора и само захваљујући Немачкој овај улазак (изузимајући споменуте Бугарску и Румунију) одобрен је упркос необоривој чињеници да нису испуњене обавезе из неколико поглавља која се баве правима мањина, општим људским правима, поштовањем неотуђивог права на својину.

Али, боже мој, сва та права кршена су и још се крше на штету Срба што се у међународној заједници не рачуна; поступци према Србима и поступци према другим народима немају исти третман. Чинити штету Србима, злочине над Србима, не сматра се у међународном праву ни грешком, а камоли повредом тог права. Ено вам Хашког трибунала као крунског доказа.

Пуну годину, до пре неки дан, Хрватска је, почев од председника Јосиповића, па све до оног хаеспеовог усташког телала Данијела Срба, позивала председника Србије Томислава Николића, да се дозове памети, јавно одрекне прошлости, титуле четничког војводе, многих изјава, иначе никада неће моћи да седне за исти сто са хрватским званичницима.

А онда је неко важан – није тешко погодити ко – дошапнуо Јосиповићу и Милановићу како би било лепо да на свечаност поводом уласка Хрватске у Европску унију позову највише српске званичнике, на челу са Николићем. Наравно, учинићемо то, рекли су Иво и Зоран, и тако су Николић и Дачић слетели на загребачки аеродром „Плесо“.

Примљени су, разуме се, на највишем нивоу, сликали се са насмејаним домаћинима, имали третман раван европским званичницима.

 

ХРВАТСКИ ЗНАНСТВЕНИК?

Откуд то и зашто? Није тешко претпоставити, посебно читаоцима „Печата“, па да не трошимо ни простор, ни време. За српско хрватске односе многима је важније то што је, неколико минута пред поноћ, од недеље на понедељак, у кратком обраћању окупљенима неколико хрватских уметника и научника, један од њих, набрајајући шта је Хрватска дала Европи, споменуо Руђера Бошковића и Николу Теслу. Исто то рекао је и Зоран Милановић. Истина, Бошковић и Тесла нису били представљени као Хрвати али…контекст је био такав да су неупућени могли да закључе управо то.

Писано је на овом месту неколико пута, али понављати се мора, Срби лако заборављају, па у разговору са неистомишљеницима често погну главу и ћуте, не знајући да контрирају, изнесу аргументе који ће ућутати другу страну.

Дакле, Руђер Бошковић никада није имао везе са нечим што се зове Хрватска. Рођен је у Дубровнику, 1711. године, у браку Србина и Италијанке, није забележено да је икада путовао, а камоли живео по пределима аустријског царства где се налазила регија под именом Хрватска.

 

Пише: Ратко Дмитровић