ХРВАТСКИ АРАНЂЕЛОВАЦ

Ратко Дмитровић

Тридесет година улупао сам у професију која се зове новинарство, написао стотине килограма текстова, имао и телевизијска искуства, али никада у свему томе нисам употребио појам издајник. Ни за кога, а било је разлога.
Некако се клоним од тих великих речи јер, да будемо искрени, кад употребиш најтеже оружје, квалификацију иза које нема ништа горе и теже, онда је круг затворен и човек губи потребу и смисао да даље пише. У овом случају о људима, њиховој политици, поступцима.
Ни у редовима који следе неће бити разврставања на оне који нешто бране и оне који су издајници, мада знам многе склоне тврдњи да ово што се ради са Србијом, ево већ скоро 11 година, није ништа друго до класична издаја. Пре свега на економском плану.
Таквима је управо завршено окупљање политичке и привредне елите региона, у Аранђеловцу, седамдесетак километара од Београда, на иницијативу Бориса Тадића, још један у низу доказа за теорију да је постоктобарска политичка елита Србије тек скупина издајника и страних плаћеника.
Да то није прејака формулација? Ови што потежу аргументе тврде да није, и упиру прстом у њих - аргументе.
Кажу; довољно је поређење привредне сарадње између Србије и Хрватске. Да будем искрен... то је аргумент који се не може ни оборити ни оспорити. О томе је ових дана говорио и Божидар Ђелић - неизбежан лик у политичком и економском животу Србије последњих десет година - али на начин који сугерише закључак да се Божа пробудио из дугогодишњег сна.
"Хрватска је инвестирала око 600 милиона евра у Србију, њене фирме држе важне елементе из наше грађевинске индустрије, трговине, агробизниса а ниједан од српских инвеститора није успео у Хрватској да направи фирму или да је тамо купи", каже Ђелић.
Добро јутро, Божо, кажемо ми, и додајемо: А шта си ти радио све ове године, углавном као министар у разним владама Србије, док су Хрвати куповали по Србији шта су хтели. И питамо: "Да им и ти Божо ниси отварао врата, без условљавања и без питања о реципроцитету? Ако ниси Ти, онда сигурно знаш ко јесте? Што не кажеш ко јесте? Што не објасниш своје вишегодишње ћутање пред овом појавом? Да ли је то ћутање (и затварање очију) имало и некакву цену, а сад кад иду избори ваља народу поново замазати очи".
У Аранђеловцу је Борис Тадић позвао на још чвршћу економску сарадњу земаља бивше Југославије и том приликом подсетио политичке лидере и привреднике из Хрватске, Словеније, Црне Горе, Македоније... да Србија са Русијом има јединствен међудржавни уговор по којем робу на руско тржиште може да пласира без царине.
- Ми у Србији, казао је Тадић, немамо довољно чак ни воћа само за тржиште Москве. Па шта чекате господо, искористите ту прилику.
За оне који нису упућени рећи ћу да је Хрватска недавно затворила једину српску фирму (Комтрејд) која је успела да се региструје на тлу Хрватске, док је шабачком Галебу забрањено пословно ширење у Хрватској и Шапчани су, немајући куда, угасили фирму и напустили Хрватску.
Председник Словеније, Данило Тирк, казао је у Аранђеловцу да Србија у његовој дежели, истина, нема инвестиција али да ту ваља имати разумевања пошто Словенци, вели он, нису баш вољни да отварају врата страном капиталу. Такви су, шта да се ради.
Словенци у Србији имају нешто мање од 300 предузећа док су Хрвати на путу да их стигну, укњижили су до сада 250 адреса.

Извор: vesti-online.com