Геноцид или суицид

Сада је на држави Србији да ћути и посматра, и да се не залеће у решавању оних 60.000 албанских захтева за српске документе. Србима се први пут пружа шанса да одиграју на фактор времена и све ће доћи на своје

Ратко Дмитровић

Албански писац, Исмаил Кадаре, који већ деценијама живи у Француској, огласио се поводом мистериозног исељавања Албанаца с Косова и Метохије. Није му јасно, каже, о чему се ту ради, зашто одлазе "са своје земље". Кадаре процес који, истина, није баш лако објашњив, назива геноцидом - расељавање је једна од најозбиљнијих форми геноцида и води ка уништавању нације, вели - изражавајући страх да је Косово на путу уништења. 

Шта је на сцени? Да ли је пукла "љубав" Албанаца и великих сила? Није ли све ово што се догађа на рубном простору Евроазије, у Грчкој, горе на кавкаском гребену, спустило акције косметских Албанаца на за њих трагично низак ниво. Није ли им саопштено да ће убудуће сами морати да брину о себи?

Други приступ анализе феномена бежања Албанаца с Косова каже да се тај географски простор претворио у нови облик феудалног уређења друштва у којем један слој живи изузетно добро, од препродаје дроге и криминала у целој Европи, док већина нема посла, нема од чега да живи и терана хемијским реакцијама тела тражи место за преживљавање.

Покидано је готово све што је у косовском друштву имало традиционалну нит. До пре двадесетак година просек деце по албанској породици на Косову био је преко четири. Сада је једва двоје. Њихово село, упориште традиције и опстанка изумире (као и на целом Балкану), криза у Европи сасекла је породичне дотације из дијаспоре; производње на Косову нема, индустрија не постоји (осим индустрије опијата), а постотак оболелих од карцинома и других малигних болести високо је изнад европског. То су им подарили њихови "ослободиоци" 1999. године. Страни амбасадори и мисије на Косову не користе ни воду ни храну с Косова. Радијација је дубоко у ланцу прехране на Косову. Знају то, боље од свих нас, ови што беже с Косова, а реч је, то је податак који није довољно познат, о младим и релативно образованим људима.

Неко је ових дана казао да Албанци никада ништа колективно нису радили без смишљеног циља, плана и организације. Претпоставља се да иза масовних одлазака стоје албански политички лидери који мисле да им је то пресудна карта у Бриселу. Да ли је и каква је, видећемо. Веома брзо.

Због чега Кадаре спомиње геноцид? Како то да геноцид није било протеривање с Косова 250.000 Срба, по окончању НАТО бомбардовања? И како то један народ сам над собом спроводи геноцид? Терминолошки је исправније суицид, али то онда тражи много, много озбиљнију анализу.

Актуелна мука Албанаца с Косова и Метохије пролази без српске руке. До сада, а то траје вековима, било је другачије, Срби су били криви за све. Сада је на држави Србији да ћути и посматра, и да се не залеће у решавању оних 60.000 албанских захтева за српске документе. Србима се први пут пружа шанса да одиграју на фактор времена и све ће доћи на своје. Пропао је пројекат државе Косово. Не јауче Кадаре узалуд.

Пише: Ратко Дмитровић

 

Извор: НОВОСТИ

 

Везане вијести: Ратко Дмитровић