Џо је најмање крив
ОЛИМПИЈСКИ стадион у Минхену; судија свира крај бараж-утакмице између Немачке и Француске. Немци победили са 2:0, иду на Светско првенство. Швајнштајгер узима микрофон од официјелног спикера, долази до центра терена, окреће се према западној трибини и урла „Зиг“, публика углас одговара „Хајл“, онда према јужној, „Зиг“; „Хајл“, следи одговор. Исто се чуло још два пута, са истока и са севера Олимпијског стадиона. Европа у шоку, отворени нацизам. Заседа УЕФА, Савет Европе, Француска, Русија, Израел, Енглеска... траже хитну седницу СБ УН. Фикција, наравно, није се ово догодило. Није у Немачкој, али јесте на Балкану, у Хрватској, од овог лета равноправној чланици Европске уније.
Знате већ, сигуран сам, цео случај Јосипа Џоа Шимунића. Хрватска у Максимиру победила Исланд, иде на СП у Бразил, а након утакмице Шимунић је узео микрофон, дошао до центра и обратио се на све четири стране. Урлао је: „За дом“, публика је узвраћала: „Спремни“. Усташтво на отвореној травнатој сцени, егзалтација тридесетак хиљада људи. Хрватска државна телевизија све то директно преноси, водитељ вришти, говори неразумљиво, али се разабиру његове речи да је публика величанствена.
У неколико следећих сати снимак Шимунићевог фашистичког оргијања добија на интернету скоро сто хиљада лајкова. За неупућене, сто хиљада Хрвата оставило је на разним друштвеним мрежама поруку да им се свиђа Шимунићево призивање Павелићевог времена. Сутрадан, а ово посебно ваља имати на уму, ниједне службене реакције; ћути Иво Јосиповић, председник Хрватске (изјавио је само да не зна у којој мери је Шимунићев испад у сукобу са законом), ћути Влада Хрватске, реагује тек неколико новинара, Ћиро Блажевић објашњава да је Шимунић рођен у Аустралији и да нема појма ко су били Павелић, Артуковић, Лубурић. Речју, чиста будала. Неће да буде, што би рекли у Шојићевом крају.
Зна Шимунић врло добро која је прва и једина асоцијација на „За дом спремни“. Одрастао је у породици хрватских емиграната. Да је на уму имао ширење љубави, као што рече у накнадном саопштењу, зашто није запевао „Лијепа наша домовино“? Али није Шимунић крив за јавну демонстрацију усташтва у Загребу. Он је само појавни облик дугорочног стања, продукт константног, упорног рада на одржавању и ширењу антисрпства у Хрватској. Усташтво је настало на тој мржњи, усташтво је најекстремнији облик антисрпства.
У финишу Другог светског рата Независна Држава Хрватска доживела је слом, усташка армија је поражена, али усташка идеологија није, она је наставила да живи, појавила се на изборима 1990. године, преузела власт у новонасталој хрватској држави, пресвлачила се, мењала облике, али је живела - кроз удруге драговољаца, Томпсона, ТВ Календаре ХРТ-а, посете Блајбургу, пучка весеља у Чавоглавама... Онда је неко прошле године, лако је погодити ко, одлучио да обнови усташтво и врати га на власт. Тако смо добили „инциденте“ у Вуковару, скидање ћириличних табли широм Хрватске, претње Србима, петицију за расписивање референдума о доношењу закона који би у Хрватској забранио све језике осим хрватског, и свако друго писмо осим латиничног. То се зове фашизам.
Све ово Шимунић годинама гледа, види да није ни забрањено ни осуђивано, зна да је садашњи председник Хрватског ногометног савеза, Давор Шукер, пре доласка на ту функцију посетио гроб Анте Павелића у Шпанији (постоји фотографија), зна да је Славен Билић, донедавно селектор ногометне репрезентације Хрватске, уочи сваке важније утакмице својим изабраницима пуштао песме Марка Перковића Томпсона... па што да не изађе на центар и узвикује „За дом спремни“? Дакле, није ово прича о Шимунићу, ово је много опасније него што изгледа.
Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ