Друга страна: Соња Јанковићева
Српски заштитник грађана зове се Саша Јанковић, дели грађане по
сопственим критеријумима, на подобне и неподобне, добре и лоше, њему политички блиске
и оне који то нису. Доказао је то пре неки дан бруталним нападом на „Вечерње новости“.
Разлог? Соња Бисерко
Од 2005. године Србија има заштитника грађана. То је човек ком се можете пожалити ако вас неко, далеко било, малтретира, вређа, клевеће... а посебно ако то ради држава, државни чиновници. Пред заштитником грађана, то се подразумева, сви грађани су једнаки. Нису. Можда негде у белом свету јесу, али у Србији нису. Српски заштитник грађана зове се Саша Јанковић, дели грађане по сопственим критеријумима, на подобне и неподобне, добре и лоше, њему политички блиске и оне који то нису. Доказао је то пре неки дан бруталним нападом на „Вечерње новости“. Разлог? Соња Бисерко.
Дотична је, знате и сами, прихватила понуду (или се сама понудила?) Републике Хрватске да сведочи против Србије, чији је грађанин, а у спору пред Међународним судом правде, у Хагу. Хрватска је тој институцији поднела тужбу у којој тврди да је Србија, почетком деведесетих, починила геноцид над Хрватима. Тежа оптужба од ове међу државама не постоји. Соња Бисерко, председница Хелсиншког одбора у Србији, слаже се у изнетој оцени; она мисли да је Србија геноцидна држава. Да мисли другачије, не би прихватила да сведочи. Проста логика.
Нема новинара, уредника, нема редакције којој ова прича није инспиративна. Питање је само колико ко има храбрости да се упусти у анализу овог у савременој Европи јединственог случаја. Звучи чудно, али је истина; у Србији и данас постоји страх да се стане у одбрану и државе и већинског народа. „Новости“ на том плану немају проблем. Позабавили смо се на целој страни случајем Соње Бисерко. Рационално, хладне главе, чињенично, са врло јасним ставом, разуме се. Реаговао је заштитник грађана, Саша Јанковић, саопштењем на свом службеном сајту. Прва реченица гласи: „Републички заштитник грађана осуђује недавни напад на активисткињу људских права Соњу Бисерко, у ’Вечерњим новостима’, и истовремено изражава озбиљну забринутост због тога што тај чин није осудио нико из извршне власти“.
Јанковић брани право Соње Бисерко да државу у којој живи оцењује као геноцидну, али нама који то не мислимо (а таквих је у Србији бар 95 одсто) не дозвољава да јавно изнесемо свој став. Ради ли Саша Јанковић у Хелсиншком одбору или је службеник државе Србије, са високом платом коју добија од свих нас? Хоћемо ли за који дан на списку хрватских сведока у процесу против Србије, уз Соњу Бисерко, видети и име Саше Јанковића?
Крајем лета 2008. године, Хелсиншки одбор Соње Бисерко објавио је на 526 страна документ: „Самоизолација: реалност или циљ“. Такво блаћење Србије никада пре тога није виђено. Мржња цури са сваке странице. Бисерко је у том сочињенију објавила и списак, по њеном мишљењу, за Европу и свет неподобних, опасних, српских, професора, књижевника, новинара... и ту потерницу послала на стотине адреса широм Европе. И Америке. Да ли је Србија тада имала заштитника грађана? Имала је, истог овог ког има и данас, Сашу Јанковића. Да ли је он стао у одбрану ових људи? Није, јер је онда мислио, и данас мисли, исто што и Соња Бисерко.
Ако је Саша Јанковић претворио Канцеларију заштитника грађана у истурено одељење Хелсиншког одбора, а претворио ју је, било би у реду да затражи финансирање из иностранства. Мало је ружно да га ми „геноцидни“ плаћамо.
Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ