Буњевачки вез

Никада нико, осим појединих следбеника Старчевића, Павелића и југословенских комуниста, Буњевце није третирао као Хрвате. Они сами - а ваљда је једино то релевантно - себе сматрају посебним народом

Када су оно 1991. године Хрвати обновили државност - након педесетогодишње паузе, проведене у „југословенском мраку“ - ваљало је створити и сопствену валуту. Најпре је то био хрватски динар а три године касније, 1994. уведена је куна, валута усташке Независне Државе Хрватске. На свим апоенима хрватског динара беше портрет „хрватског знанственика Руђера Бошковића“. Какве везе Бошковић има с Хрватском? Никакве.

 

Рођен је у Дубровнику 1711. године, од оца Србина и мајке Италијанке. У то време хрватске државе није било, ни аутономије. Постојао је регион који се тако звао, у вазалном односу мало према Угарској, мало према Хабзбурзима. Нико од становника Дубровника, кажу архиве, није се изјашњавао као Хрват, нити је спомињао хрватство.

 

То није сметало модерној хрватској историографији да Руђера Бошковића уведе у Хрвате. Било им је довољно што је Дубровник накнадно, скоро 300 година касније, ушао у састав новостворене хрватске државе.

 

По истој формули хтели су да похрвате и Марка Пола (рођен је 1254. године, на Корчули), али им је 1992. године италијански амбасадор у Загребу очитао буквицу, па су се оканули ћорава посла.

 

Због чега спомињем Бошковића? Због Иве Јосиповића, председника Хрватске. Чули сте да је, налегавши на руду Руже Томашић (у Хрватској направила политичку каријеру на мржњи према Србима и симпатијама према НДХ) у два наврата јавно замерио председнику Србије, Томиславу Николићу, што је Буњевцима у Војводини поклонио књиге на ћирилици. То је, вели Јосиповић, покушај издвајања Буњеваца из редова Хрвата.

 

Значи, Буњевци су Хрвати. Нису, нити су икада били.

 

 Никада нико, осим појединих хрватских попова, понеког следбеника Анте Старчевића, Анте Павелића и југословенских комуниста, Буњевце није третирао као Хрвате. Они сами - а ваљда је у оваквим случајевима једино то релевантно - себе не сматрају Хрватима, напротив, већ посебним народом, чији су корени с простора централне Херцеговине (Мостар и река Буна). Обавезно погледати шта су о томе у 19. веку писали и говорили (историјске књиге, изгледа, нико више не чита) познати Буњевци (на пример Иван Иванић, студија „Буњевци и Шокци“ из 1899) Аустријанци, Мађари; погледати резултате пописа у Војводини 1850/1880/1892. године и многи ће остати запањени.

 

А откуд овде комунисти? Главни Народноослободилачки одбор Војводине послао је 1945. године месним одборима допис у којем се наређује да све који се изјасне као Буњевци и Шокци, упишу под ставку Хрвати. Ко не верује, правац Архив Војводине.

 

И још нешто; кад је након Другог светског рата ЦК СКЈ повлачио границе међу републикама, Милован Ђилас је тражио да Бачка припадне Хрватској. И било би тако, српски комунисти су ћутали, да се није јавио Сплићанин, Вицко Крстуловић, рекавши да је уврх главе што је Ђилас Барању припојио Хрватској (где никада није била) па ако би то урадио и са Бачком, Србија би доживела страшну неправду.