Бата Живојиновић на далековидном прозору

Пише Ратко Дмитровић
Службени Београд је прећутао срамну одлуку министра унутрашњих послова Хрватске Томислава Карамарка да забрани откривање споменика побијеним српским цивилима у селу Голубић, код Книна, док је за један разбијени „хрватски“ прозор у Суботици службеном нотом реаговала Влада Хрватске, иако је починилац и даље непознат
 У згуснутом времену, за само месец дана, бележимо неколико интересантних догађаја у односима Срба и Хрвата који недвојбено показују сву беду српске и сву надменост хрватске политике у односима двеју држава. Процес нормализације односа између Србије и Хрватске и даље се одвија трасираним правцима из којих, као архитекта, стоји Борис Тадић и његова властела; Београд доследно, упорно и без наговештаја промене игнорише све муке и проблеме Срба у Хрватској, за њих не показује ни најмањи интерес, док службени Загреб са нивоа владе реагује чак и на разбијени „хрватски“ прозор у Суботици.

ОБЕЛЕЖАВАЊЕ „ОЛУЈЕ“

Хрватска, на глобалу и у локалу, користи сваку могућност да тамошњим Србима отежа живот, да створи атмосферу која ће Србе повратнике погурати у размишљањима да се заувек иселе из Хрватске или ће улити додатну стрепњу Србима са привременим адресама у Србији, Републици Српској, који планирају да се врате на старе адресе у Хрватској.
На дан овогодишњег обележавања „Олује“ у Книну је откривен споменик у знак сећања на ту „величанствену акцију хрватске војске“. Склепотина од сивог мермера и бетона, ништа посебно. Двадесетак дана касније неко је великим ћириличним словима на том споменику исписао „Ратко Младић“ и „Србија“. Одмах се дигла медијска халабука са изливима мржње према Србима „који се усуђују да скрнаве нову хрватску светињу“, претњама, захтевима да се сви Срби иселе из Хрватске…а онда је објављена информација да иза шарања по споменику не стоје Срби већ Хрват из Кијева, села надомак Книна.
И то би остала тајна да се полицији није јавио осамнаестогодишњи Србин Л. С. из Книна (пуно име и презиме не наводим због безбедносних разлога) и испричао да је тај Хрват из Кијева, иначе његов познаник и скоро вршњак, тражио да му ћирилицом на папиру напише „Ратко Младић“ и „Србија“, што је послужило као предложак за споменуте натписе. Хрват не зна ћирилицу. То у Хрватској, у тамошњим школама, више не уче ни Срби.
Министар хрватске полиције Томислав Карамарко забранио је откривање споменика побијеним српским цивилима, подигнутог уз порту цркве Светога Марка у Голубићу, селу надомак Книна. На Спомен плочи уклесана су 34 имена, али је министру неко дојавио да се међу наведенима налазе и двојица за које се, тврде хрватски драговољци из Книна, поуздано зна да су носили пушку.
То је Карамарку било довољно да забрани церемонију откривања споменика и сваки облик масовнијег окупљања Срба у Голубићу.
Само 24 сата касније у Суботици је неко каменом разбио прозор на згради Хрватског националног вијећа. Могао бих да тврдим са много разлога – али нећу – да се највероватније ради о реакцији на забрану у Голубићу, да је неки мученик из избегличког корпуса Срба из Хрватске, а родом из Книна, у бесу и немоћи да учини нешто друго, због забране у Голубићу, разбио прозор на дому Хрватског националног вијећа.

БУЊЕВЦИ – СРБИ КАТОЛИЦИ

Постоји и друга могућност, можда вероватнија, а у вези је са деценијским превирањима унутар „хрватског корпуса у Војводини“. Буњевци су у питању.
Актуелни попис у Србији произвео је појачане активности у организацији и институцијама војвођанских Хрвата, како би се етничка скупина која себе зове Буњевцима „вратила у окриље хрватства“. На последњем попису становништва Србије око 20 хиљада грађана, сви су из Војводине, национално се изјаснило као Буњевци. Службени Загреб и војвођански Хрвати признају Буњевце, али само као грану на хрватском стаблу, регионалну заједницу Хрвата који – према тврдњама хрватских историчара – себе зову Буњевци само зато што вуку корене са простора Буне, речице у Херцеговини, недалеко од Мостара.
Сами Буњевци одбијају могућност припадања хрватском народу, тврде да су аутохтона национална заједница, да потичу из Херцеговине, али да знају своје корене, а ти корени, кажу Буњевци, нису хрватски.
Писао сам у „Печату“ о Буњевцима, почетком ове године, и навео неколико извора, укључујући и буњевачке, који аргументовано доказују да су Буњевци у ствари Срби католици, да заиста вуку корене из Херцеговине, где су дошли са Истока и примили католичанство. Ти Срби су пред турским војним ударима напустили подручје реке Буне и кренули на запад, где се заустављају на просторима данашње Лике и делимично Далматинске Загоре. Одатле у потрази за бољим и лакшим животом силазе у славонску и војвођанску равницу. Ту их нико, Мађари, Срби, Аустријанци, нису доживљавали као Хрвате, нити су их тако звали.
Од тренутка када им је Милошевић дао законску могућност да се изјасне како хоће и како се осећају, Буњевци у Војводини постају за тамошње Хрвате и за службени Загреб проблем који ваља решавати. Како? Тако што ће Буњевцима бити објашњено да нису Буњевци, него Хрвати.
Тај притисак, рекох, појачан је уочи актуелног пописа становништва; шаљу се писма, разговара са Буњевцима, људи су изложени разним облицима притисака и претњи да се окану буњевштине.
Није грех претпоставити да је камен у прозор Хрватског народног вијећа, у Суботици, бацила рука љутог Буњевца.

РАТНИ ЗЛОЧИНИ

Председник Србије Борис Тадић није реаговао на Карамаркову интервенцију у Голубићу (било би чудо да јесте), али је зато Јадранка Косор реаговала на разбијање „хрватског“ прозора у Суботици. Влада Хрватске је издала оштро саопштење и дипломатским путем затражила од власти у Србији да заштите хрватску мањину „у складу са потписаним билатералним уговором“.
Штета је процењена на 40 евра. Толико кошта стакло и рад стаклоресца.
Главни хрватски прозор, Хрватска телевизија, приредила је ових дана својим гледаоцима несвакидашње изненађење; пустили су интервју са Батом Живојиновићем после 20 година. Гледао сам, ништа вредно пажње. Већи део разговора тематски је био фокусиран на односе и пријатељство Бате и Бориса Дворника; те зашто сте прекинули односе, па како то да нисте дошли Борису на сахрану; те зашто сте снимали телевизијску серију на Палама, док су Срби пуцали по Сарајеву…
Бата се бранио (Срби се увек бране у разговорима са хрватским новинарима) да се плашио бушења гума на аутомобилу са београдским регистрацијама (ако је то једини разлог, могао је да оде возом), да је Дворник први прекинуо пријатељство, да он, Бата, на Палама није имао оружје, већ су оружје имали Ратко Младић и његова екипа…
Не би било вредно помена да се, замислите, после емитовања интервјуа Хрватска телевизија није оградила од истог. Новинар је прочитао саопштење у којем се каже да руководство „ХРТ“-а не дели ставове Бате Живојиновића. Нисам могао да верујем; пусте човека да говори, а онда се ограђују од њега. Трагикомично. У савременој Европи то може да се деси само у Хрватској.
Влада Хрватске припремила је и пустила у скупштинску процедуру закон који ће, према њиховој замисли, ставити ван снаге све оптужнице написане у Београду, а против особа са хрватским држављанством. О томе, као идеји, размишљало се још у време афере око хапшења Тихомира Пурде, а непосредан повод закону је четрдесетак оптужница за ратни злочин геноцида које је Београд пре десетак дана послао у Загреб и Осијек. На списку се, уз остале, налази и Владимир Шекс, Томислав Мерчеп, Бранимир Главаш…
Озбиљни правници у Загребу упозоравају Шекса (идејног творца законског предлога и главног правног стручњака Владе Хрватске) и Јадранку Косор да се окану будалаштина, да се таквим законом не срамоте непосредно пред улазак у Европску унију.
Реаговао је и Милорад Пупавац. Као, нешто је љут на Јадранку и Шекса. Из онога што је рекао може се закључити само да се припрема за постизборно претрчавање из ХДЗ табора у авлију вође хрватске опозиције Зорана Милановића, председника СДП-а, по свим истраживањима будућег председника Владе Хрватске.
Интересантно је да би Београд, у случају да се усвоји законски предлог о којем је реч, могао да подржи такво решење, стави ван снаге све до сада потписане билатералне споразуме са Хрватском, који се односе на рат и ратне злочине, и обустави процесе које држава Србија, по слову оптужница написаних у Хрватској, води против Срба из Хрватске, раније избеглица, а сада држављана Србије. Била би то лепа вест за те јаднике.
Видећемо како ће све ово да се развија, али нема сумње; Србија ће и у овом случају извући дебљи крај. Као сваки пут до сада у односима са Хрватском.

 

Извор: