УВРСТИТИ У ДОГАЂАЈЕ ОД РЕПУБЛИЧКОГ ЗНАЧАЈА

Недељко Митровић

Обиљежавање страдања српског становништва на подручју Озрена и Возуће 10. септембра Влада Републике Српске требало би да уврсти међу догађаје од републичког значаја, изјавио је Срни предсједник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић.

 

"Ми смо то почели обиљежавати прије 10 година поводом Међународног дана несталих, а посебно смо хтјели прихватити тај датум зато што је он требало да буде од међународног значаја", рекао је Митровић. 

 

Страдања српског становништва на подручју Озрена и Возуће у септембру 1995. године, навео је он, представља примјер локалног геноцида јер су убијани сви без икакве селекције. 

 

Митровић сматра да би било оправдано тражити да се процесуирање злочина над Србима са Озрена пребаци на Окружни суд у Добоју. 

 

"Најмање два човјека одговорна су за тај случај, а то су тадашњи командант Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакиб Махмуљин и начелник Центра служби безбједности Зеница Шефик Џаферовић. Случај би, због брзине и праведности поступка, требало пребацити на Окружни суд у Добоју", рекао је Митровић. 

 

Према његовим ријечима, нема никаквих резултата процеса тражења несталих Срба са овог подручја. 

 

"Није ни 10 људи пронађено откад је Институт за нестала лица БиХ почео са радом. Имали смо чак пет-шест тијела која су дуго стајала на површини, а Тужилаштво БиХ никако није давало наредбу за асанацију терена, што довољно говори", рекао је Митровић. 

 

Он је додао да је на Озрену заробљено 459 српских војника, од којих је 49 размијењено, 271 идентификован, а 131 се води као нестао. 

 

"О монструозности злочина говори чињеница да је од 21 ексхумираног лица, њих 17 без главе. Тијела су измјештана, што је карактеристично за гробницу у Гостовићу, одакле су премјештена тијела 32 војника које су масакрирали муџахедини, а пронађена уз ријеку Кривају код Завидовића", рекао је Митровић. 

 

Предсједник Удружења жена жртава Рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић сматра да је обавеза Српске да злочине на подручју Озрена окарактерише као геноцид и да обиљежавање страдања уврсти у догађаје од републичког значаја. 

 

Према њеним ријечима, о страдању припадника Војске Републике Српске и цивила постоје неједнаки подаци између извора супротстављених страна из протеклог рата. 

 

"Ипак, оно што је прихваћено као доказ у Хашком трибуналу приликом суђења бившем команданту Главног штаба такозване Армије БиХ Расиму Делићу, јесте да су страдали и војници и цивили. До детаља се описује затварање три Српкиње у једној шупи у логору Каменици. Оне су затворене одвојено од припадника Војске Републике Српске и ту су биле изложене стравичном мучењу, премлаћивању и другим облицима психо-физичке тортуре, па чак и електрошоковима", рекла је Рајилићева. 

 

Она каже да је за ова мучења и убиства казна била непримјерено мала и истиче да многи документи нису узети у разматрање, а да је то учињено број страдалих цивила био би много већи. 

 

"Познати су муџахедински ратници под командом и у саставу Армије БиХ, али за стране представнике и јавност, као и за Суд и Тужилаштво БиХ нико није крив и они српске жртве не признају", поручила је Рајилићева.

 

Извор: 

 

Везане вијести:

ЗЛОЧИН У ВОЗУЋИ ИМА ЕЛЕМЕНТЕ ГЕНОЦИДА

ЂУРИЋ: 139 ДАНА У ТУЗЛАНСКИМ САМИЦАМА

МОГУЋЕ ДА СУ ЕКСХУМИРАНИ ОСТАЦИ СРПСКИХ ВОЈНИКА ИЗ ЛОГОРА ГОСТОВИЋ