Зоран Којић : 25 година лоших слугу лоших господара
Данас у 2015. години револт из мене проговара више него икада.
Након сазнања како је из Вере, малог села надомак Вуковара које броји 400тињак становника – пут Европе пошло више од 20 младих људи, не могу а да не поставим питање ко је за то крив, ко ће напокон сносити одговорност за све погрешне (а њима исплативе) потезе?
Младо, радно способно, репродуктивно становништво
које свакодневно испраћамо коначни је пораз свих погрешних политика вођених од нас,
са нама, према нама.
Да ли смо свесни како се број Срба у Хрватској смањује
брзином сличној оној из ’91е?
Апсурд је да нам
иста лица ономад у руке гураше оружје а данас путне карте, са готово идентичним
паролама.
Данас, највеће место насељено српским живљем, синоним
српског опстанка у Хрватској – Борово, нема више од 3.200 становника, Трпиња нити
1.500, Бобота такодје. О поразним бројкама у мањим местима нећу нити писати.
Дакле, пробајмо анализирати (не)учињено у протеклим
годинама, не би ли дошли до логичног објашњења за овакав егзодус.
Од 1997. године, тј од „мирне реинтеграције
Подунавља у уставноправни сустав Републике Хрватске“ до данас, иста лица уверавају
нас како је њихова жртва за нас безрезервна, апсолутна те у коначници плодоносна.
Но, да ли је заиста тако?
– Шта се битно променило осим позитивних помака
на рачунима политичких елита девастираног
српског националног корпуса у Хрватској?
– Да ли се променило нешто осим чињенице апсолутног неуспеха процеса повратка избеглих
Срба?
– Осим чињенице да Србе у Барањи више и не спомињемо јер нису део сверпског интересног
круга под називом СДСС, баш као и оне у Западној Славонији, те многе друге који
не желе бити таоци поткусуривања зарад остваривања личне користи појединаца „у врху“?
– Заборављамо ли неуспех Тесла банке која је имала јединствен циљ узимања активног
учешћа управо у осигуравању будућности онима који данас путују, у потрази за егзистенцијом
коју су им ускратили? Зар су виногради
једног заступника вреднији од десетина младих породица којима тако мало треба да
би остали?
Или пак да споменем како у предизборне сврхе
(као што то обичај налаже) поново долази до актуелизације сада већ измењеног, прилагодјеног,
Тесла фонда који ће, рецимо, наставити
оно што је горе наведена банка започела, или није. При томе неизоставна је опаска проф(?!) Црногорца,
председника ЗВО-а који се на питање: “ ко ће бити корисници фонда, те критеријума
за одређивање истих“ не либи рећи како је то „за чланство“.
Не боли чињеница безобразлука који на тај начин из њега и њему сличнима проговара
колико чињеница да је то само предизборни спин, још један у низу, из добро познате
кухиње.
Зар су фестивали фолклора Срба у Хрватској
наш крајњи домет?
Зар је интерес 3. професионална Србина
ипак вреднији од вековног битисања на овим просторима?
Не говори ли бројка о нешто мање од 20.000 Срба (од укупно 186.000) који на изборе
излазе сама за себе?
Не господо, неће проћи, доста је било, доста!
Извор: ПРЕВРАТ
Везане вијести:
Зоран Којић за РТРС: где је нестала одговорност за Србе у ...
Зоран Којић: Ко разара српску културу? - Jadovno 1941.