Живи и криви

Прошла су четири и пол мјесеца од хапшења Владимира Миланковића и Драге Бошњака те отварања истраге. Иако је убијених пуно више, терете се за 31 убојство и 38 протузаконито затворених и злостављаних цивила. Истражитељи ускоро морају показати резултате
- Вјерујем Жупанијском државном одвјетништву у Осијеку да ће довршити истраге и подигнути оптужнице против Владимира Миланковића и свих одговорних за ратне злочине у Сиску 1991. Била сам на свједочењу у Осијеку, и то на дан смрти човјека који је најодговорнији за све што се тада у граду догађало - за "Новости" је изјавила Вјера Солар, чија је кћи Љубица једна од жртава етничког чишћења грађана српске националности у Сиску.
Као што је познато, двадесет година након бројних злочина и тек пошто је главни државни одвјетник Младен Бајић истрагу о злочинима у Сиску пребацио у Осијек, ратни шеф сисачке полиције Ђуро Бродарац, његов тадашњи замјеник Владимир Миланковић и припадник резервних јединица МУП-а Драго Бошњак ухапшени су 20. липња ове године. До истраге не би ни дошло да није било притиска тужитељства Суда у Ден Хаагу, које је захтијевало отварање истраге. Тек тада се покренуо и Младен Бајић, којем су чланови обитељи побијених Сишчана кроз уред дефилирали читаво десетљеће. Колико је ДОРХ био неспреман сисачке истраге помакнути с мртве точке, доказује и чињеница да је човјек који је отворено опструирао истрагу двадесет година, жупанијски државни одвјетник из Сиска Стјепан Врдољак, и данас на истом радном мјесту.

Осијек озбиљнији, али...

За разлику од Врдољака, осјечки истражитељи посла су се ухватили пуно озбиљније и у кратком времену испитали стотине свједока и обитељи сисачких жртава. Међутим, смрт Ђуре Бродарца у притвору, а поготово фарса коју су од те смрти направили они којима одговара да се истраге не наставе, знатно су им отежали посао. Бродарчева смрт постала је прворазредан медијски догађај, Сисак је освануо пун плаката с његовим ликом, а осумњиченик за најгоре ратне злочине за многе је постао херој. Од тада до данас, тема сисачких ратних злочина полако је нестала с новинских страница, као и вијести о Миланковићу и Бошњаку, о којима се писало само у контексту наводног штрајка глађу у притвору.
Од истражитеља смо затражили одговор на питање јесу ли истраге при крају и што је с подизањем оптужнице, али до закључења овог броја нисмо добили одговор. С друге стране, нерад Стјепана Врдољака, истрази и ДОРХ-у у цјелини створио је бројне потешкоће. Наиме, већина од стотину испитаних свједока у Осијеку, дошла је из Сиска и околице. Њихове путне трошкове подмирује ДОРХ, али свједоци нису задовољни. С некима од њих разговарала је Вјера Солар.
- Проблем је у томе што су многи свједоци у позним годинама, нетко их мора возити у Осијек, а 400 куна, колико им је дао ДОРХ, није довољно за цестарину и бензин. Људи морају нешто и појести. Било би боље да су истражитељи дошли у Сисак да им људи дају исказ - тумачи.

Ових се дана Вјера Солар, према властитим ријечима, бави математичким операцијама.

- Моја мировина је 2.400 куна. Како живим сама у подстанарском стану, који с режијама плаћам 1.800 куна, сваки мјесец покушавам преживјети с остатком од 600 куна, а сада пријети опасност да ми држава отме све… - говори о првоступањској пресуди Опћинског суда у Загребу, који је одбио њен захтјев за наплатом душевних боли.

Без важних исказа

За разлику од бројних ХДЗ-оваца и оптужених за ратне злочине попут Томислава Мерчепа, чије су душевне боли суци редовно уважавали, тужба Вјере Солар против Владимира Миланковића је одбачена, а суд је наложио да тужитељица мора подмирити судске трошкове више д 30 тисућа куна.

Солар је Миланковића тужила због интервјуа који је "Недјељној Далмацији" најближи сурадник Ђуре Бродарца дао 1995., у којем је о убојству Вјерине кћери Љубице изјавио сљедеће: "Мени је жао те младе дјевојке, али не знам зашто Ферал Трибуне прешућује чињеницу да је она била дјевојка Душка Маловића, официра КОС-а и човјека који је сада на другој страни и за кога имамо податке да је починио ратне злочине....Ми га теретимо за то убојство. Осим тога, имамо извјештаје и свједочанства да је Маловић у више наврата истукао своју дјевојку Љубицу, коју је на крају и убио."
На суду је осумњиченик за ратне злочине Миланковић тврдио да никада није дао интервју "Недјељној", иако су исказ дали и новинари који су с њим разговарали.
- Из тога што је он изјавио испада да сам ја била лоша мајка, која је допустила да њена једва пунољетна јединица живи са злостављачем, а испада крива и моја кћер, која је остајала с њим након злостављања. Уосталом, гдје су докази о којима говори Миланковић, гдје су ти докази када цијели Сисак зна да је убојица моје кћери нетко други? - пита се Вјера Солар.
Ријеч је о Силвију Бенчини, који данас наводно живи у Канади; његово јој је је име споменуо Иван Божурић, који ју је звао 2003. из затвора у Госпићу, гдје је одслуживао казну. Рекао јој је да је Бенчина убио њену Љубицу.

Потенцијални свједоци

Према информацијама којима располажу "Новости", Божурић је одбио разговарати с осјечким истражитељима, као и један припадник злогласне тзв. ханџар дивизије, јединице која је сијала смрт по Сиску 1991. Исто тако, није испитан ни Мирко Марјановић звани Гранчица, који је наводно починио бројне злочине. Он је у затвору, гдје одслужује казну за два убојства након рата. И он је одбио истражитеље. Не треба бити велики стручњак да би се закључило да се нетко у тужитељству око њихових исказа није превише потрудио, а какве ће то посљедице имати по истрагу, у овом је тренутку тешко рећи.
Прошла су четири и пол мјесеца од хапшења Миланковића и Бошњака и отварања истраге. Иако је убијено пуно више људи, осумњиченици се терете за 31 убојство и 38 протузаконито затворених и злостављаних цивила. Истражитељи ускоро морају показати резултате, иако им је смрт особе око које се концентрирала истрага засигурно отежала посао. Међутим, нетко мора одговарати за барем дио од стотина убијених сисачких Срба. Ако већ не може Бродарац, којега се, то треба посебно нагласити, сумњичило по заповједној, али и по изравној одговорности, јер је наводно особно тукао неке од ухапшених и наређивао кога треба смакнути, онда то мора нетко други.

Пише: Саша Косановић

 

 

Извор: