У знак сећања на руске добровољце на Балкану

Споменик руским добровољцима који су ратовали за Војску Републике Српске 1992-95. године биће откривен у Вишеграду.
Учесник овог рата Олег Валецки писао је: Руски добровољци су ојачали локалну војску не само бројно, већ и психолошки, давали су Србима велику моралну подршку и зато је непријатељска пропаганда настављала да тврди да у борбеним дејствима учествују хиљаде руских плаћеника.
У ствари, према прорачунима научника,  број добровољаца за све време рата није премашио 600-700 људи. Погинулим се сматра преко 40. На споменику у Вишеграду уклесано је 37 имена. Ово је први споменик руским добровољцима са „именима“ подигнут на територији Босне и Херцеговине. Иницијатор подизања споменика било је Друштво српско-руског пријатељства из Бјељине и Удружење српско-руске заједнице Завјет. Говори руководилац Београдског представништва ове организације Љубиша Ристић.
Морамо знати да је у то време извршена агресија на државу Југославију да је српски народ буквално раскомадан на неколико држава и да се из тог стања јавио братски глас обичног народа из Русије, добровољаца који су дошли да поделе са нама судбину. Њих није слала држава, њих није слала никаква организација, они су једноставно дошли вођени срцем. Многи од њих су ту страдали и оно најмање што ми можемо да урадимо  јесте да се помолимо Богу  за њихове душе и да се сећамо  заједно са њиховим породицама жртава које они су поднели за наш српски народ.
То наравно такође значи и молбу да никад више  не буде рата на овим просторима и да се наши тадашњи непријатељи уразуме и да више не провоцирају оно што је довело до рата.
Људи који су ратовали у редовима Српске војске били су нешто најчеститије  што је могло да се појави на тим просторима. То су напросто племенити људи. Није познато да је било ко урадио  било шта што би не дај Боже било ратни злочин. Или било шта што би могло да се подведе  под једно ненормално понашање, ако се, наравно,  апстрахујемо од тога да је сам рат ненормално понашање.
Споменик спрским добровољцима замислио је српски скулптор Небојша Савовић, који такође ради на рестаурацији храме Светог Саве у Београду. Своју концепцију он објашњава на следећи начин:
Тај основни концепт био  је једна вертикала. Мислим да су то људи који су гинули усправно.  Сам споменик је висок четири метра. Израђен је од камена, тамо је измешана црвена, црна и сива боја као један амбијент ратишта,  као једна мешавина  крви и барута. На врху тог споменика је један карактеристичан руски крст, који је видљив са све четири стране света. А у подножју споменика су као документарни податак  уклесана имена, презимена, година рођења и погибије. У самом средишту споменика  је кандило које ће први пут бити упаљено на дан откривања и освећења споменика. Цела прича је једна врста светилишта  под отвореним небом као код нас у Србији то стабло Запис.  
Споменик ће бити откривен на црквеном гробљу Вишеграда 5. новембра.

Извор: serbian.ruvr.ru