ТУЂМАН "ПОСЛОВАО" СА АРКАНОМ
Јосип Манолић
Бивши високи обавјештајац СФРЈ и Туђманов министар и сарадник Јосип
Манолић тврди да је Жељко Ражанатовић Аркан набављао оружје за Хрватску и
да је продао хрватском врху видео-запис убистава на Овчари.
У недавно објављеним мемоарима "Политика и домовина", који су изазвали
велику пажњу јавности, Манолић тврди да постоје докази да је Аркан
шлеперима оружја платио слободу и пуштање из затвора у Хрватској.
Аркан је током истраге и боравка у Реметинцу постао добављач оружја за
потребе Републике Хрватске. Почетком 1991. године, тачније у априлу,
Хрватска је од његове фирме из војног складишта у Батајници купила много
оружја.
То су претежно били калашњикови "АК 47" и противтенковско наоружање - радило се о дванаест шлепера, наводи Манолић.
Износећи тврдње које мијењају слику о дешавањима у Хрватској током
сукоба деведесетих година, Манолић наводи да су у тим операцијама са
Арканом учествовали неки осјечки "господари живота и смрти".
Детаље о свему томе знају и неки живи Вуковарци, склоњени на острву
Крку, као и они који су пратили шлепере до истовара - наводи некадашњи
југословенски и Туђманов високи функционер.
"Оружје је плаћено, а неки појединци у згради Жупанијског суда у Осијеку
припремили су двије актовке пуне злата и сребра...О цијелом случају
постоји забиљешка у Државном тужилаштву" - наводи Манолић.
Он тврди да је фебруару 1992. године Фрањо Туђман исплатио два милиона
њемачких марака за набавку видео-записа који је посједовао Жељко
Ражнатовић Аркан - тако стоји у документима које хрватска држава и данас
има.
"Готов новац однесен је Аркану, а видео-касета, замотана у алуминијску
фолију, предата је Туђману у његовој породичној кући у Назоровој улици",
пише Манолић и прецизира да се радило о убиствима на Овчари.
Он тврди да постоје документи који говоре о том видео-запису те да се нада да у међувремену нису уништени.
Манолићева књига, како наводе хрватски медији, баца другачије свјетло на
многа дешања у Хрватској деведесетих година на политичком, економском и
војном плану.
Тако Манолић наводи да је Туђман страховао од групе политичких моћника који су хтјели да направе нову усташку државу.
Манолић цитира Туђманов говор са сједнице Предсједништва ХДЗ-а с почетка
деведесетих, у коме он као усташке екстремисте прозива Владимира Шекса
(означавајући га као инспиратора), Анту Кутлеа, Веру Станић, Ивана
Бобетка, Жарка Домљана, Милана Ковач, Вицу Вукојевића..
У "усташку групу" Туђман је ставио и Ђуру Перицу и Звонимира Марковића.
Та група , према Манолићу, била је повезана са појединцима са терена, и
интензивно радила на терену на формирању посебних одреда, мимо полиције и
гарде.
Те групе и одреди јавно су пропагирали усташку Павелићеву политику и
стварање нове НДХ. Посебну помоћ у томе пружала им је скупштина града
Загреба са тадашњим градоначелниклом (некадашњим глумцем) Борисом
Бузанчићем.
Извор: 
Везане вијести:
"Туђман је знао за убиства Срба" - Jadovno 1941.