ШТРБАЦ: СТУДИЈА О ОДРЖИВОМ ПОВРАТКУ - УТОПИЈА
БЕОГРАД, 28. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Директор Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац изјавио је да је Студија о одрживом повратку српских избјеглица у Хрватску, која је представљена у Загребу, "фатастична, али утопијска".
"То је озбиљан, реалан и поштен приједлог. Сви у избјеглиштву би се тиме задовољили. Да имају право избора и да се пред њих не постављају ригорозна правила која се сад постављају, али колико је то реално - то је велико питање", изјавио је Штрбац за Срну, коментаришући Студију, коју су урадили социолози са загребачког Универзитета Милан Месић и Драган Багић.
Према његовим ријечима, од донаторске конференције, чијим учесницима ће сугестије двојице загребачких социолога бити упућене, очекује се око 400 милиона евра, који би требало да буду распоређени на четири земље бивше Југославије, а то је довољно за рјешавање најугроженијих социјалних случајева.
"Без далеко већег доприноса међународне заједнице, у материјалном и сваком другом смислу, земља као што је Хрватска, која је презадужена и којој, према неким предвиђањима, пријети грчки сценарио, не може ријешити питања избјеглица", оцијенио је Штрбац.
Предсједник Коалиције удружења избјеглица из Хрватске у Србији Миодраг Линта изјавио је за Срну да се у Хрватској и даље масовно крше људска права и она није испунила европске стандарде из поглавља 23 – Правосуђе и људска права, приликом преговора о приступању ЕУ.
"Тачно је да повратак у Хрватску више није у пуној мјери безбједносно питање, али суштинско питање је досљедно поштовање људских права, а то у Хрватској и даље није случај", рекао је Линта.
Он сматра да су Срби, а нарочито они избјегли и прогнани, и даље грађани другог реда у Хрватској и да је то, како је рекао, прије свега политичко питање и да се на том нивоу мора рјешавати.
Студија о одрживом повратку српских избјеглица у Хрватску представљена је јуче у Загребу, а хрватски предсједник Иво Јосиповић том приликом је изјавио да повратак у Хрватску "више није безбједносно, већ у првом реду економско и социјално питање".
Аутори студије сматрају да треба трајно ријешити избјегличка питања, али оставити људима да касније мијењају те одлуке, односно да се могу слободно кретати између земље свог пријекла, земље избјеглиштва и неке треће земље, јер им то оставља веће животне могућности.
Они сматрају да избјеглицама/повратницима треба дати слободу да сами изаберу трајно рјешење и да пред њих не треба постављати временска ограничења око располагања имовином и правима.