"СЛУЧАЈ МЕРЧЕП" ИЛИ ЈОШ ЈЕДНО ШМИНКАЊЕ ЗЛОЧИНА
Мерчеп тврди да није командовао својом јединицом?! Саучесници тврде да је Михајло Зец убијен "случајно". Свједоци се не сјећају имена убијених...
Томислав Мерчеп
Приредио: Ненад ТАДИЋ
Све више свједока на суђењу Томиславу Мерчепу, оптуженом по командној одговорности за злочине над Србима на подручју Пакрачке Пољане, Загреба и Кутине 1991. године, почиње да "пати од амнезије" или тврди да Мерчеп ни за шта није одговоран.
Штавише, све чешће се чују тврдње да су Мерчепови људи убили загребачког Србина Михајла Зеца "случајно и у бијегу".
Бивши потпредсједник Владе Андрија Хебранг није се ни појавио на загребачком Жупанијском суду као свједок на суђењу Мерчепу, бившем помоћнику министра унутрашњих послова.
Хебранг је требало да свједочи на околности исказа Ђорђа Гуњевића, бившег помоћника Владиног изасланика за Пакрац, који је описао мучења Срба у Пакрачкој пољани и посвједочио да је на Хебрангову интервенцију био пуштен из Пакрачке пољане.
Очекује се да свједочи и Игор Микола, који се 2014. године, након десет година бијега пред хрватским правосуђем, предао перуанској полицији и затражио да га изруче Хрватској.
Микола је побјегао да би избјегао одлазак у затвор на пет година на основу правоснажне пресуде за помагање у убиству непознатог мушкарца под надимком Саша крајем 1991. године код Пакрачке Пољане.
Муниб Суљић и Синиша Римац (који су ликвидирали породицу Зец у Загребу, а онда пуштени због "процедуралних грешака") у том случају осуђени су као извршилац и сарадник у ликвидацији, а оптужница их терети и за друга убиства српских цивила у Пакрачкој пољани.
Томиславу Мерчепу, као ратном команданту резервног полицијског састава, суди се за одвођење, злостављање, мучење и убијање педесетак цивила са загребачког, кутинског и пакрачког подручја.
Он тврди да није крив и пориче чак и да је командовао јединицом која се називала његовим именом. То је на суђењу, насупрот исказима жртава, посвједочило и неколико "мерчеповаца", као и чланова тадашњег политичког врха попут Владимира Шекса и ратног министра унутрашњих послова Ивана Векића.
У овом поступку који траје већ дуго, својевремено су свједочили новинари Гордан Малић и Давор Бутковић, а и они су се појавили тек када је од полиције затражено њихово привођење.
Малић тврди да "не зна да ли је Мерчеп командовао `причувним саставом МУП-а`", а Бутковић сматра да је Мерчеп одговоран за злочине над цивилима у Паркачкој Пољани и убиства у Загребу, међу којима је и ликвидација породице Зец.
Бутковић је подсјетио да су људи који су били оптужени за убиство породице Зец тврдили да су припадници Мерчепове јединице, а да је Мерчеп почетком деведесетих у интервјуима и сам говорио да је командант.
Новинар Бутковић је, својевремено, током свједочења навео да је Римац признао "убиство месара Зеца" да би касније постао тјелохранитељ министра одбране Гојка Шушка.
Бивши припадник резервног састава полиције Миро Бајрамовић посвједочио је на загребачком Жупанијском суду да бивши помоћник министра унутрашњих послова Томислав Мерчеп није давао налоге за хапшења и ликвидације цивила, иако је за њих знао јер је био "ауторитет" у Пакрачкој Пољани.
Он је потпуно ублажио своје некадашње квалификације о улози Мерчепа у ликвидацијама Срба. Наиме, Бајрамовић је први у медијима, и то у интервјуу из 1997. године недељнику "Ферал трибјун" проговорио о злочинима због којих се сада суди Мерчепу, а у којима је и сам учествовао.
Сада он тврди да интервју "није био ауторизован" те да би "само будала могла признати да је одговорна за смрт 86 људи".
"У Пакрачкој Пољани је било заробљених особа које су ликвидиране, а ја се њихових имена сада не могу сјетити. Мерчеп није давао налоге ни за њихово хапшење нити за ликвидације, али је за све то знао", наводи Бајрамовић.
И он је двије године избјегавао да свједочи и дуго се није одазивао позивима суда.
Штавише, према Бајрамовићевом промијењеном исказу, Мерчеп је чак "кажњавао људе који су мучили заробљенике", али не може да се сјети "на кога би се то односило".
За већину жртава из Пакрачке Пољане чија су му имена поменута, Бајрамовић је на суду рекао да - не зна за њих.
Он сада тврди да није био присутан када су убијени Михајло Зец, његова жена и кћерка, али да је накнадно чуо како је жену и дијете убио Муниб Суљић, док је Синиша Римац "случајно приликом бијега убио Зеца".
"Случај Мерчеп" тако пријети да се претвори у још једну фарсу и јалов поступак за злочине над Србима.
У таквим поступцима, а било их је много пред хрватским судовима, усљед "нових сазнања", промијењених исказа и уз прећутну или директну помоћ некадашњих високих хрватских функционера, људи за које сви знају да су до грла умијешани у злочине бивају амнестирани или добијају симболичне казне.
Овакви случајеви ревизије и ублажавања злочина почели су још случајем Мирка Норца, који је за убиство старије жене, којој је пуцао у главу, и командовање ликвидацијом српских цивила добио свега 12 година затвора.
А ни то није одлежао до краја, јер му је некадашњи хрватски предсједник Стипе Месић указом скратио казну.
Извор: 
Везане вијести:
"Мерчеп наређивао ликвидације" - Jadovno 1941.
ОПТУЖЕН ТОМИСЛАВ МЕРЧЕП - Jadovno 1941.