СЛОВЕНИЈА ИГНОРИШЕ "ИЗБРИСАНЕ" ГРАЂАНЕ
Љубљана
У Србији данас живи између 3.000 и 7.000 грађана који још нису добили грађанска права која су им одузета одлуком републичких власти Словеније прије више од 23 године, изјавио је предсједник Друштва избјеглих пребивалаца из Словеније Марко Новак.
Он је навео да се питање њихове одштете тренутно налази у Стразбуру "у рукама" Европског суда за људска права.
Новак је за београдски дневник "Данас" објаснио да је тај суд 2012. године донио пресуду којом захтијева од Словеније да законом регулише питање исплате одштете избрисаним особама, али Словенија то чини на начин који не одговара подносиоцима тужбе.
"Одштете су дупло мање од оних које је судска пресуда предвидела, а у 90 одсто случајева захтеви се одбијају. Због тога је поднесена нова тужба Европском суду за људска права и чекамо да видимо шта ће да одлуче", каже Новак.
Словенија је, како наводи, 2010. године под притиском међународне заједнице донијела Закон о уређењу статуса држављана насљедница СФРЈ, који је оставио рок од три године људима да поднесу захтјев за словеначким личним картама.
"Велики број људи није био информисан, па нису поднели захтеве на време. У Србији је свега око 900 људи поднело захтев. Због тога би тај рок требало продужити", наводи Новак, чији је захтев за добијање словеначких докумената одбијен.
Тим случајем се у овом тренутку бави Управни суд Словеније.
Око 25.000 југословенских држављана који су живјели у Словенији уклоњени су из регистра грађана након што је она прогласила независности 1991. године, а да о томе нису обавијештени.
Као резултат тога, остали су без социјалне сигурности, здравственог осигурања или важеће радне дозволе, што их је приморало да напусте земљу или у њој остану илегално.
Као избрисано званично се води око 25.000 грађана, али, према неким подацима, број оних којима су званични органи "уништили или одузели документе био је већи".
У децембру 2000. године је Министарство унутрашњих послова Словеније саопштило Хелсиншком монитору да је избрисаних било 68.116 људи, а Хелсиншки монитор, односно његов истраживач Сара Пистотник, утврдила је да је избрисано чак 130.000 људи, који су остали без било каквих грађанских права.
Прва влада самосталне Словеније и парламент су, док је на Балкану почео да бјесни рат, усвојили Закон о држављанству Републике Словеније, који је налагао да грађани других република бивше Југославије који живе у Словенији у року од шест мјесеци регулишу све документе за стицање словенског држављанства.
Због ратних прилика на Балкану, то није било могуће.
Извор: 
Везане вијести:
Генерал Аксентијевић: Словенија ме опет избрисала зато што ...
меморијални центар да обухвати и војнике јна убијене у словенији
За „Блиц“ говоре породице војника убијених у Словенији 1991.
Може ли чланство у Европској унији некога заштити од осуде за ...