Словеначка независност - За „Блиц“ говоре породице војника убијених у Словенији 1991.

„Никада нам нису рекли шта се догодило нашој деци“ Зоран Јешић имао је свега 18 година, а Горан Малетић 19 кад су заједно са Антонијем Шимоњићем убијени на словеначком граничном прелазу Холмец 1991. године док су држали руке увис, а што је забележила и аустријска телевизија.

 

 

Породица Јешић живи у селу Сакуле код Опова, док Малетићи и даље живе у Новом Саду. Обе породице тврде за „Блиц“ да никада нису добиле званично објашњење шта се догодило њиховим најмилијима.

- Од поступка очекујем бар толико да напокон, петнест година касније, сазнам како је мој син погинуо – прво је што у разговору за „Блиц“ каже Лазар Малетић отац Горана.

Како причају Лазар и његова супруга Цвета, на све начине покушали су да сазнају шта се у ствари догодило тог 28. јуна у Словенији.

- Пар недеља раније били смо му у посети и ништа није слутило на овакав развој ситуације. Није понео ни пасош, ни документа, јер нисмо били упућени каква је ситуација. Да јесте, можда смо га могли избавити – прича Лазар.

 

Војник сатима чекао помоћ

Лазар и Цвета за погибију свога сина сазнали су тек 2. јула од рођене сестре његове жене, која је живела у Хрватској. Она им је рекла да је Гораново пребачено у Загреб.

- Од његових другара смо чули једну верзију: да су њих деветорица остали на положају после повлачења и да се Горан, спашавајући друга, због неискуства незгодно поставио. После нам је његов водник рекао да је Горан био рањен у осам часова, а да је хитна помоћ стигла тек у један и да би иначе преживео. Друга верзија, утемељена на снимку аутријске телевизије, који ја нисам видео је да су они предавали су се када је један словеначки војник, сувише нервозан или сувише ревносан, пуцао – прича Лазар Малетић и напомиње да му је жеља да напокон сазна како му је син погинуо.

 

Неизвесност

Горанов отац каже да их никада није назвао нико из тужилаштва у Словенији, нити је неко из Србије долазио да их пита шта знају о убиству нашег сина.

- У почетку је било забуне шта се заиста догодило и да ли је заиста наш син убијен. Прво смо мислили да је у питању неко други, јер се помињало презиме Милетић, а не наше, Малетић. Идентификован је по ожиљку који је имао на бради, који је задобио док је тренирао хокеј. Тело смо преузели у Батајници, а сахранили га 4. јула – прича Лазар Малетић.

Виолета Јешић, сестра Зорана Јешића, прича да се и њихова породица нашла у истој ситуацији и да с њеном породицом никада нико није контактирао.

- Никада нам нису објаснили шта се догодило мом брату. Након што смо чули да је Зоран убијен, отишли смо код једног војника из Каћа који је у то време био са мојим братом и задобио прострелну рану грла. Био је истраумиран и тешко је говорио. Испричао нам је како је мој брат убијен, али никада нисмо тачно сазнали шта му се догодило – прича утучено Виолета.

Убијено 47 војника

Према документима Комитета за ратне злочине, који се тренутно налази при Министарству правде, у Словенији је убијено 47 војника ЈНА, највише Срба, али и других националности, Хрвата, Бошњака, Албанаца, па чак и Словенаца. Већина убијених војника, њих 29, била је стара између 18 и 22 године. Неки од њих умрли су зато што им на време није пружена медицинска помоћ.

- Ми смо сазнали и у нашој документацији навели пример Горана Малетића, у кога је пуцано на граници Холмец. Он је умро само зато што му није пружена медицинска помоћ. На граници су га оставили да лежи и чекали да искрвари – износи Неве Миклавчич-Предан, директорка Хелсиншког монитора.

Убиством војника бави се и Специјално тужилаштво у Љубљани, али иако има индиција ко је актер овог злочина, словеначке власти засад не желе да га ухапсе и приведу правди. Наиме, на снимку аустријске телевизије ОРФ види се како три војника држе руке увис са подигнутим белим чаршавом, док у њих пуцају припадници Територијалне одбране Словеније.

 

Извор: ГЛАС ДИЈАСПОРЕ

 

Везане вијести:

Може ли чланство у Европској унији некога заштити од осуде за ратне злочине? СЛОВЕНИЈА И СУД У ХАГУ

ИСКУСТВО И НАУК ЗА ОДНОСЕ ИЗМЕЂУ СРБА И СЛОВЕНАЦА