ПУНЕ 24 ГОДИНЕ ОД СТРАДАЊА ЦАПРАШКИХ СРБА
Сисак
Ових дана се навршавају 24 године од покоља цапрашких Срба у Сиску и околним мјестима, када је у љето и јесен 1991. године убијено најмање 118 Срба, од којих 97 цивила, међу којима је било 11 жена, саопштено је из Документационо-информационог центра "Веритас".
У овом злочину Срби су убијани у кућама, на улици, на радним мјестима, а најчешће одвођени на унапријед припремљена мјеста као што су бивше љечилиште Јодно и некадашње бригадирско насеље ОРА, гдје су мучени и на крају ликвидирани, а лешеви бацани у Саву.
Од укупног броја ликвидираних тек их је 40 сахрањено, а за посмртним остацима осталих 78 и даље се трага.
Тужилаштво у Сиску је у децембру 2006. године одбацило кривичну пријаву породица убијених против "зенговаца" Ивице Ковачића, Владе Целчића, Круне Влашића и Милана Шубића за ратни злочин против српских цивила.
Тужбе породица убијених за накнаду штете хрватски судови су одбили због застаре и недостатка доказа о учешћу припадника Хрватске војске у, како је речено "штетном догађају", с тим да су породице држави дужне да надокнаде парничне трошкове који се крећу и до више хиљада евра.
Послије окончања пред хрватским судовима неки од тих поступака, по тужбама породица, доспјеле су и пред Европски суд у Стразбуру, али још увијек без коначне одлуке.
Породице убијених Срба у цапрашким селима не губе наду да ће правда и за српске жртве бити барем дјеломично задовољена макар и са 24 године закашњења, истиче "Веритас".
У саопштењу се подсјећа да се један од најтежих злочина над Србима на подручју општине Сисак десио се 22. августа 1991, у раним јутарњим часовима, када су припадници хрватсе полиције и "зенги" ничим изазвани, у транспортерима са ознакама ЈНА "протутњали“ кроз српска села Блињски Кут, Кињачка, Брђане, Чакале, Блињска Греда, Бестрма и Трњани, пуцајући насумице на све што се кретало, и када је убијено 15 Срба, а више десетина рањено.
Перо Црљеница је убијен на кућном прагу у Кињачкој након што је отворио капију и чекао сина Милоша да из гараже извезе ауто и да крену на посао у Сисак, гдје је и већина мјештана поменутих села радила.
Најмлађа међу насумице убијенима је Жељка Боиновић, по занимању текстилна радница, која је упуцана кроз прозор у соби у Трњанима, а гдје је живјела са баком Драгом и дједом Милошем Вранешевићем.
Полицајац Зоран Вранешевић, син убијеног Младена Вранешевића, кренуо је из Београда на сахрану оцу, али на спровод није никада стигао, пошто су га четворица непознатих припадника резервног састава хрватске полиције зауставили га на пункту у Одри, а потом убили три метка и оставили на обали Саве код Старог моста, гдје је пронађен након пет дана.
Извор: 
Везане вијести:
Заборављени злочин „Вукова“ из Сиска - Jadovno 1941.