ПРОЗВАНИ НЕГИРАЈУ ОДГОВОРНОСТ
КОЊИЦ, 7. ОКТОБРА (СРНА) - Високи полицијски и општински званичници у Коњицу негирају учешће у ратним злочинима над српским цивилима 1992. године на овом подручју иако их за то оптужују свједоци.
Бивши логораш Зоран Ђорђић рекао је Срни да су, између осталих, данашњи комесар полиције Херцеговачко-неретванског кантона Амир Бегић, начелник Полицијске управе Коњиц Мирсад Субашић и некадашња предсједница општинске Комисије за размјену заробљеника Јасмина Џумхур, сада општинска службеница, знали и учествовали у ратним злочинима над коњичким Србима.
Ђорђић наводи да је Бегић у вријеме рата био начелник коњичке полиције и да је у подруму испод своје канцеларију држао четворо заточених Срба. "Ту су били заточени мој отац Милан Ђорђић, брачни пар доктор Петко Грубач и његова супруга Гордана и Душанка Милошевић", наводи Ђорђић.
За Субашића тврди да је био исљедник у логору Челебићи гдје је заточене Србе осуђивао на смртне казне. "Лично је исљеђивао и моју мајку, јер су обоје из Челебића, па је познавао", каже Ђорђић, који је предсједник Савеза логораша Републике Српске за Америку и Канаду.Према његовим ријечима, Џумхурова је узимала злато и новац од српских породица, али су многи, умјесто да буду размијењени, остали заточени у муслиманским затворима. Он наводи примјер Ковиљке Ђорђић од које је узела новац а није размијенила њене синове Видоја и Дамјана, као и примјер породице Драганић.
"Уколико буду осуђени само извршиоци ратних злочина, а не и налогодавци, командујући кадар који је дозволио да се догоди тај злочин, правда неће бити задовољена", поручио је Ђорђић.
Начелник Полицијске управе Коњиц Мирсад Субашић потврдио је Срни да је током рата био крим инспектор у Коњицу и да је узимао изјаве од заробљеника, као што су то чиниле и друге његове колеге и негирао било какво учешће у ратним злочинима. Коментар на наводе да је заробљене Србе исљеђивао и осуђивао на смртну казну није имао.
Комесар полиције Херцеговачко-неретванског кантона Амир Бегић каже да "постоје суд и тужилаштво који ће утврдити свачију одговорност" и да нема даљи коментара на оптужбе да је учествовао у ратним злочинима и незаконитом лишавању слободе српских цивила са подручја општине Коњиц током 1992. године.
Они наводе да их о овом питању нико од истражних органа није контактирао.
Јасмина Џумхур рекла је Срни да је посао предсједника Комисије за размјену заробљеника општине Коњиц обављала у складу са мандатом и да су сви други наводи "инсинуације", те да "постоје истражни органи".
Суђење Миралему Мацићу пред Судом БиХ покренуло је причу о извршиоцима и налогодавцима ратних злочина над српским цивилима на подручју општине Коњиц. Мацић у свом дневнику открива како су на подручју Коњица наређивана и вршена убиства Срба и разоткрива ланац командне одговорности и саучесника у убијању.
За злочине над Србима у Коњицу до сада су у Хагу осуђени Здравко Муцић, Хазим Делић и Есад Ланџо.
Центар јавне безбједности Требиње је 18. септембра 2006. године поднио Тужилаштву БиХ извјештај против ратног начелника ЦЈБ Коњица Јасмина Гуске за почињени ратни злочин над Србима са тог подручја. Гуска је недавно преминуо.
Срна објављује и фотографије припадника специјалне полицијске јединице "Лешинари" којом је командовао Горан Блажевић звани Гаро.