Професор који је предвидио политичке промјене у Југославији

Ин мемориам Јован Мирић (1935. – 2015.): У Мирићевој књизи ‘Систем и криза’ антиципиране су, пише његов колега Ненад Закошек, теме на којима ће касније доћи до отвореног расцјепа унутар југославенске политичке елите

Јован Мирић

Умировљени професор Факултета политичких знаности у Загребу Јован Мирић умро је у недјељу, 5. травња, у 81. години, а посљедњи испраћај бит ће у петак, 10. травња у 14 и 30 сати на Крематорију загребачког Мирогоја. Овог професора, интелектуалца и публициста одредиле су, између осталога, двије књиге чији је аутор и које, на неки начин, омеђују његову професорску каријеру. Године 1984., кад се криза југославенског система тек наговјештавала, али се у то вријеме о њој мало јавно говорило, Мирић је написао књигу ‘Систем и криза’. С једне стране, она говори – како у једном свом каснијем осврту констатира његов колега с факултета Ненад Закошек – ‘о кризи аутентичног, класног устројства друштвено-политичког поретка, тј. кризи самоуправних институција, а с друге стране о кризи југославенског федерализма као изворном револуционарном моделу рјешења националног питања на југославенском простору’. Друга књига-међаш, коју је Јован Мирић написао у познијим годинама и умировљеничким данима, јест књига о Косову: СКД Просвјета из Загреба објавила је 2010. године у свом издавачком програму ‘Косово и остале теме’. Упитан у једном интервјуу што га је мотивирало да напише књигу о тако непопуларној теми као што је косовско питање, Мирић одговара да ју је написао из ината, јер ‘влада потпуна игноранција и незнање хрватске елите о Косову. Они ништа о Косову не знају и користе се само измишљеним стереотипима’.

‘Срби чине интегрални, неодвојив дио хрватске повијести, културе и политике. Све то што је у посљедњих двадесетак година уништено и што се уништава (укључујући и људску супстанцу), то је рањавање и деструкција хрватског корпуса и хрватске културе. Само се то још нитко Хрватима не усуди рећи’, оцјењује Мирић у књизи ‘Косово и остале теме’
Биографски подаци о преминулом професору кажу да је рођен 24. листопада 1934. у Крбавици крај Коренице.

Дипломирао је на Правном факултету у Загребу 1962., а за асистента на Факултету политичких знаности изабран је 1965. године. Каријера му након тога само напредује, да би 1982. био изабран у звање редовитог професора за знанствено подручје политологије, а од 1986. до 1988. обнаша дужност декана ФПЗГ-а. Осим двију споменутих књига, његова библиографија обухваћа и наслове као што су ‘Интересне групе и политичка моћ’, ‘Рад и политика’, ‘Демокрација у посткомунистичким друштвима’, ‘Демокрација и екскомуникација’ и ‘Злочин и казна’. Уза све то, објавио је више од 250 знанствених и стручних радова.

Вратимо се Мирићевој вјеројатно кључној књизи из опуса, дакле ‘Систему и кризи’. Наиме, једна од најважнијих вриједности ове књиге јест њезина својеврсна предиктабилност. Закошек тако у свом чланку каже: ‘Ако се не варамо, у Мирићевој су књизи, по први пут након 1971/72., односно усвајања Устава 1974., јавно тематизирани темељни проблеми политичког устројства Југославије, који се овдје појављују под натукницама федерације и конфедерације, већинског одлучивања и консензуса, статуса народности и покрајина, дезинтеграције државног устројства Србије. Антиципиране су, дакле, теме на којима ће касније доћи до отвореног расцјепа унутар југославенске политичке елите.’

Иако повучен из јавног живота, али радно стално активан, Мирић је догађаје у Хрватској у посљедњих 25 година помно пратио, анализирао и коментирао. У једном интервјуу је подсјетио на саме почетке друштвено-политичких промјена у Хрватској. Занимљива је та секвенца, па ћемо је поновити. Дакле Мирић каже: ‘У мој загребачки стан 1990. дошли су моји Личани, предсједници неколико опћина и секретари комитета. Сјећам се Јове Каблара из Книна, већину имена сам заборавио. Дошли су узнемирени да чују и моје мишљење, мада сам увијек био изван политике. Рекао сам им отприлике овако: Гледајте, људи, све можете, али не смијете узети оружје у руке. Ако то урадите, учинит ћете највећу услугу проусташким снагама у хрватској политици. Само без оружја морате употријебити сва средства грађанског отпора, непослушности. Неће вам бити лако, али се по сваку цијену клоните оружја.’

О Мирићевој стално присутној и наглашеној заинтересираности за друштвено-политичке актуалности говори и Данко Плевник у свом осврту на књигу ‘Косово и друге теме’: ‘Његов се текст Лустрација (пургација алла Цроатиа) може убројити међу најбоље сувремене хрватске полемичке есеје у контрасту спрам идеологије новоповијести. Хрватска је по њему извршила једино етничку лустрацију и то као помирење свих Хрвата, а лустрацију свих Срба. Противи се изједначавању антифашизма и антикомунизма, што као ново помирење предлаже Иво Банац ставом да Не можете бити антифашист, а да нисте и антикомунист. Јер би по томе закључак био да су комунизам и фашизам исто. Што би било могуће да антифашистичке борбе уопће није ни било и да су је организирали кардинали и усташе, а не Тито и партизани.’

Књига завршава опором ауторовом констатацијом да ‘Срби чине интегрални, неодвојив дио хрватске повијести, културе и политике. Све то што је у посљедњих двадесетак година уништено и што се уништава (укључујући и људску супстанцу), то је рањавање и деструкција хрватског корпуса и хрватске културе у свим њеним димензијама и значењима. Само се то још нитко Хрватима не усуди рећи’.

Мирић је прије пет година био добитник награде Српског народног вијећа. Приликом уручивања плакете с ликом Николе Тесле, тадашњи је лауреат казао: ‘Овим јавним признањем, првим након толико година, осјећам се почашћен из три разлога. Прво, због повезивања мог имена с именом Николе Тесле, једног од највећих умова човјечанства којег је недавно амерички часопис сврстао у десет најзначајнијих личности у повијести човјечанства. То што му ми рушимо споменике тужна је прича ових простора. Осјећам се почашћеним и зато што искрено мислим да је било људи који су можда више заслужили ту награду. И треће, јер сам добио признање с два публицистичка дива и храбра човјека као што су Славко Голдстеин и Игор Мандић.’

Извор: NOVOSTI

Везнае вијести:

PRENOSIMO: Antifašizam i Srbi u Hrvatskoj ; Piše: Jovan Mirić ...

Advocatus diaboli - Piše: Jovan Mirić - Jadovno 1941.

Накнадна памет професора забринутог за мир ... - Jadovno 1941.

Муке са гурањем Митровића у Хрвате - Jadovno 1941.

Смрдљиво кукавичје јаје „Хрватске телевизије“ - Jadovno 1941.