Предраг Цупаћ: И амблеми показују да ВРС није била агресор

Да се Предраг Цупаћ у рату као и други клинци задржао на сакупљању чаура и метака, можда би остали без књиге о ратним ознакама српске војске у Отаџбинском рату.

 

Предраг Цупаћ

 

За његов подухват смо чули прије издавања, послали питања, и од тада смо чекали. Прво промоција, па активности у удружењу Јадовно... Сјећамо се да је Предраг помјерио слање одговора због помагања поплављенимa широм Српске током маја. Сигурно да би се одавно престали интересовати за питања која толико дуго стоје неодговорена, да није у питању Војска Републике Српске. Та велика тема била је обавезујућа околност и за Цупаћа, који каже да је приликом објављивања књиге у којој је на једном мјесту сакупљено највише ознака ВРС, све морало да буде достојно њеног значаја. Стога је тo тражило и времена и новца. 

Ради читалаца, у чему је разлика између грба и амблема?

Грб у хералдичком смислу има строга правила и форме које мора испуњавати како би се уопште могао тако назвати, док амблем може бити било какав знак који може, а и не мора да слиједи правила хералдике.

Када и како си се заинтересовао за амблеме ВРС, и како је текао пут до књиге и изложбе?

Будући да припадам генерацији дјеце која су одрастала и ишла у основну школу за вријеме рата то интересовање почиње од тад, тачније од 1992. године кад сам добио свој први амблем – Милиција Крајина. Пут до изложбе, а посебно до књиге био је трновит и врло тежак на жалост. Уз помоћ људи који су схватили значај и важност освјетљавања овог дијела историје Oдбрамбено-отаџбинског рата, на крају смо ипак успјели.

Планирао си објавити књигу прије двије године, због чега је рок продужен?

Тачно. Књига је требала по плану бити објављена 2012. године на Видовдан (крсну славу ВРС), али на жалост одређени људи из одређених институција нису урадили ништа од оног што су обећали како би могли коначно заокружити тај по мени битан пројекат.

Можемо о бројкама: Колико амблема, колико имена јединица и одреда, колико страница књиге, колико времена сакупљања?

У књизи је прикупљено око 250 амблема, успјели смо направити и формацијски списак јединица по корпусима у ВРС и СВК како би читаоцима био јаснији поредак јединица. Књига има 228 страница, рађена је за наше услове врло квалитетно, у боји, са раскошним корицама. Тешко је процјенити вријеме које је било потребно да се све ознаке сакупе. Мање више око двадесетак година сакупљања, од тога интензивне посљедње четири године.

Који су најзанимљивији начини на које си дошао до неких амблема? Да ли има мијењања, као за сличице?

Сваки амблем има неку своју причу која нам је позната или не. Било је доста интересантних ситуација везано за прикупљање. Није било тешко ни договорити нешто навече за рачунаром у Бањој Луци, а сутра прије подне бити нпр. у Новом Саду о свом трошку како би се преузеле ознаке. Начини набавке су били разноразни: преко колекционарских сајтова, рођака, пријатеља, бивших непријатеља итд. Велику захвалност дугујем људима из Борачке организације Републике Српске из скоро свих градова јер су више или мање успјешно излазили у сусрет и дали значајан допринос прикупљању амблема, као и 3. пјешадијском Република Српска пуку. Незахвално би било да сам наводим појединце, јер се буквално ради о неколико стотина људи који су на овај или онај начин учествовали у стварању књиге.

Да ли локалне борачке организације имају све амблеме са неког свог подручја; колико се о томе водило рачуна, или је све било ствар појединаца?

На жалост код нас се од самог почетка није водило рачуна о овоме тако да је данас немогуће утврдити тачан или макар оквиран број ознака које су циркулисале у српским јединицама у протеклом рату. Рецензент књиге, генерал Манојло Миловановић објаснио нам је да су све ознаке изузев основних ознака ВРС биле у ствари „илегалне“. Није постојало јасно правило којим се дефинисало која јединица смије да носи неку ознаку и какве услове ознака мора да испуњава. Углавном су ознаке настајале самоиницијативно и у личној режији. Већина борачких организација не зна који број ознака јединица је био заступљен на њиховом подручју нити их имају у оригиналу.

 

 

Кажеш да би збирку уступио музеју отаџбинског рата. Ако нам је за књигу требало оволико времена и ентузијазам појединца, шта и колико нам треба за музеј?

На жалост Република Српска нема Музеј Oдбрамбено-отаџбинског рата и пошто сам прилично упознат са ситуацијом око тога, нема ни неког посебног интереса од стране наших институција за то. Замислите, Бања Лука нема ни дан данас централни споменик посвећен страдалим борцима у протеклом рату! И нико се превише не узбуђује око тога ни двадесет година послије завршетка рата. Збирка коју ја имам је прилично скромна, али постоје колеге колекционари који би заједно са мном уступили своје експонате у један озбиљни тематски музеј који би се бавио Oдбрамбено-отаџбинским ратом, јер такве ствари не треба да буду по мом мишљењу приватне, већ требамо да их прикупимо и изложимо јавно за будућа покољења. Но међутим, за сад то није тако и ми и даље чекамо неко боље вријеме, када ће се наћи разумијевање и за то. Срећом све више млаћих људи се интересује за ову тематику, па се надам да ће неко од нас доживјети да дочека и оснивање једног таквог музеја.

Шта нам говоре наши амблеми, сакупљени на једном мјесту? Јеси ли сазнавао како су настајали, ко их је правио? Колико њих поштује хералдчка правила и иде у том правцу, колико њих су самоникли?

Наши амблеми су већином како сам прије већ навео, самоникли без неких посебних поштовања хералдичких правила. Мотиви су разноразни. Већином преовладава мотив двоглавог орла у различитим варијацијама и српске заставе. На ознакама можемо видјети и мотиве животиња, вегетације, географских појмова, ликова из цртаних филмова и предмета. Српски амблеми сакупљени на једном мјесту говоре да је српска војска настала неплански и да није била агресорска, као што нам покушавају наметнути, јер да је било тако не би владала толика шароликост у униформама и ознакама између самих јединица. Српски војник је бранио своју породицу и свој дом.

Амблеми су настајали у разноразним условима. Неки су цртани у рову на листу папира, да би касније припадник јединице отишао и израдио амблем у некој фирми која се бавила тим, или чак било је случајева и „кућне радиности“ гдје би вјероватно неке жене које су се разумјеле у израду гоблена преузеле на себе и израду амблема у том стилу, наравно умањеном како би могао стати на униформу.

Која су најзанимљивија имена одреда и других формација? Колико се често одступало од историјско епског елемента приликом давања имена (и амблема), а реферисало на поп културу?

Од оних чије су ознаке заступљене у књизи мени интересантна имена су нпр: „Пајин“ батаљон, са ознаком на којој се налази Паја Патак, или нпр. ознака извиђачког вода 5. подрињске бригаде ДМ чији иницијали означавају име и презиме познате пјевачице фолк музике Драгане Мирковић, мада имамо и батаљоне који су се звали Гремлини, игд Ел манијакосе итд. Морам признати да се у већини ознака ипак ишло на традиционалне српске елементе, а мање на неке западне.

Није крај твојим активностима, има још амблема за прикупити?

У припреми је књига број два. У њој ће бити обрађено нових 250 ознака када их сакупимо, тако да овом приликом позивам и молим све оне који имају неке ознаке, а нису у књизи бр. 1 и вољни су да уступе један примјерак оригиналне ознаке са подацима (аутор, вријеме и мјесто израде) да нам помогну око овог захтјевног пројекта.

 

 

Извор: ФРОНТАЛ РС

 

Везане вијести:

Богослов скупља ратне ознаке - Jadovno 1941.

ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА ОБИЉЕЖЈА ВРС - Jadovno 1941.

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ "РАТНЕ ОЗНАКЕ СРБА 1991 - 1995 ...