После сваког рата фалсификован је обим страдања Срба!
ДОКАЗАНО Аутор књиге "Поља несреће" о губицима у посљедњем рату у Босни и Херцеговини
Миливоје Иванишевић, директор Института за истраживање српских страдања у 20. веку, каже да се однос српског народа према својим жртвама у последњем грађанском рату ни најмање није променио набоље у односу на срамно заборављање и заташкавање стравичних злочина над Србима у Другом светском рату
Иванишевић, који је недавно објавио књигу под насловом "Поља несреће ", у којој је на систематичан начин обрадио и прикупио податке о страдању Срба у 67 општина бивше СР БиХ, у интервјуу за Пресс, између осталог, истиче да је у овом капиталном делу на убедљив и свеобухватан начин евидентирано и исказано много тога што су Срби претрпели за време грађанског рата у БиХ.
- Књига је припремана 18 година и заснива се на 114 доказа који су наведени у прилогу. Нажалост, за претходне ратове такво нешто нисмо имали. Од доказа на прво место стављам кривичне пријаве надлежних органа Републике Српске и противтужбу СР Југославије против БиХ - каже Иванишевић.
Да ли сте приликом прикупљања архивске грађе и материјала за писање књиге о српским страдањима у протеклом рату у БиХ тражили или добили помоћ од надлежних установа и институција у Федерацији БиХ?
- Бесмислено је одговорне питати за почињене злочине. Да нема тих људи, не би било у тим срединама ни убијених и протераних Срба, нити би било логора и масовних гробница. Не, ни у једном случају се њима нисам обраћао за помоћ.
Страшно је што се нико не осећа кривим!
Познато је да сте оштар критичар несавесног односа Срба према својим страдалима у протеклим ратовима.
- Страшно је то што се не угледамо на друге страдале народе, Јевреје или Јермене. Страшно је то што су нам учинили, а још је страшније што се нико не осећа кривим. Напротив, уз Грандове и Пинкове ловце на паре и зараду славе џихад и исламизацију својих општина. Уместо да се наши Срби, који одлазе да организују музичке карневале у општинама одакле су убијени и протерани њихови сународници поклоне сенама страдалих и макар упале свећу за покој душе побијених Срба, они приређују свечаности на радост убица. То је просто несхватљиво.
Које злочине обрађујете у својој књизи?
- У "Пољима несреће" или "Првој антологији убијања Срба у БиХ (1992-1995)", што је такође наслов ове књиге, дао сам кратке описе за 341 масовни злочин почињен над мештанима српске националности у БиХ током протеклог рата. Намјера ми је да не буду заборављени злочини, да буду прецизно означени и тиме да овековече успомене на српске жртве. То није све, већ само избор најтежих злочина у којима је обухваћено само 4.421 убијени Србин, а познато је да су људски губици српског народа у БиХ износили 31.000 становника.
У књизи посебно истичете злочине дела међународне заједнице према Србима у последњем рату.
- На прво место сам ставио злочин тзв. међународне заједнице, Уједињених нација и НАТО савеза над бањалучким бебама. Такво монструозно недело у Европи могли су да направе само у средњем веку инквизиција над јеретицима, Хитлер над Јеврејима и у 20. веку НАТО над бањалучким бебама.
Колико је, према вашим подацима, у протеклом грађанском рату на територији БиХ страдало српских цивила, жена и деце?
- У последњем рату међу Србима нема толико много убијених жена и деце, свега око 12 до 14 процената. Поучени искуством из Другог светског рата људи су из угрожених подручја прво склањали управо жене и децу. Зато се 1992. године у Србији и Црној Гори нашло више од 550.000 нејачи - жена, деце, болесних и старих из БиХ. Истина, нису то били само Срби, али су Срби чинили више од 90 одсто избегличке популације. Међутим, када је реч о мојој књизи, ту су пропорције нешто другачије.
Можете ли то да објасните?
- У свим масовним убиствима, покољима и злочинима највише су страдали цивили, а у књизи је реч углавном о таквим случајевима. Поред тога, не сме се изгубити из вида постојање више од 500 логора за Србе у којима су држани, премлаћивани и убијани наши сународници и више од стотину ексхумираних масовних гробница с посмртним остацима жртава српске националности.
Да ли сте сазнали колико је одговорних за те злочине кривично одговарало пред надлежним судовима?
- За сва ова недела у поменутим општинама евидентирано је само 7.699 одговорних, од којих је у међувремену кажњено само њих 57! Ни после Првог и Другог светског рата злочинце није стигла казна. После Другог светског рата кажњено је 0,7 одсто одговорних у НДХ за злочине над Србима. Једино се убијање Срба није кажњавало ни у Првом ни у Другом светском рату. Тако је до данас. Између осталог, то је и разлог због чега је дошло до огромних демографских промена. Срби су у БиХ од релативне већине на почетку 20. века постали релативна мањина на крају тог века. По томе смо изузетак у Европи. Сви народи су, у међувремену, за тих 100 година, повећали број становника, па и суседни Хрвати и муслимани, а нас је више под земљом него на земљи.
Колико је страдање Срба у овом последњем грађанском рату повезано с геноцидом који је над српским народом на истим просторима спроведен за време Другог светског рата?
- Делимично сам већ одговорио на то питање. За сваку општину која је поменута у овој мојој антологији дати су и подаци о српским страдањима у Другом светском рату. Цели прошли век за нас је био веома погубан. И не само то. После сваког рата прикриван је и фалсификован обим страдања Срба.
Имате ли доказе за такве тврдње?
- Да не губимо време у објашњавању, погледајмо само чињенице. По попису из 1910. године, Срба у БиХ било је 214.000 више него муслимана. По попису из 1991, у БиХ је било 535.000 муслимана више него Срба. Ко је током два светска рата уништио толике Србе? Мање окупатори, више комшије. У Другом светском рату демографски губици БиХ износили су 904.000 или 32 одсто од губитака целе Југославије. Српски губици су износили 721.000 жртава, или скоро 80 одсто од укупних губитака које је та бивша југословенска република имала у Другом светском рату. Муслимански губици износили су минималних 68.000 лица, односно 7,5 одсто, а хрватски још мање, 24.000 или 2,7 одсто. Другачије исказано, за сваког страдалог муслимана страдало је десет Срба!
Због чега су се крили такви подаци?
- Те огромне диспропорције деценијама су скриване да би се градило лажно братство и јединство, које је, у суштини, представљало прикривање злочинаца. Вероватно је да ни данас обим српског страдања није познат многим људима који се баве овом проблематиком. Скривањем обима српског страдања прикриван је и обим злочина и људи који су то починили, такође поданика БиХ, али друге националности и вероисповијести.
Верујете ли да ће истина икада изаћи на видело?
- Поново смо, као и после прошлих ратова, сведоци недоличног понашања према нашим жртвама. У многим местима БиХ поубијани су и протерани скоро сви грађани српске националности! Утврђено је постојање логора и масовних гробница. Реч је о више од 10.000 убијених и 500.000 протераних Срба из општина у Федерацији БиХ: Тузли, Зеници, Високом, Витезу, Варешу, Сребренику, Сарајеву, Коњицу или Мостару, да не набрајам даље. И нико се у тим градовима и општинама не нађе да понуди извињење и затражи опроштај!? Просто је несхватљиво да се тако понашају њихови локални политичари, интелектуалци, уметници, верски поглавари, радници... Зар они мисле да је поштено то што су учинили? За убијеног Србина у Федерацији БиХ мање се одговара него за убијену домаћу животињу или кућног љубимца. А своју децу мирне савести шаљу у Београд да се такмиче за звезде Гранда или Пинка. Шта је са српском децом протераном из тих општина, с њиховим родитељима који су остали без крова над главом? Али, препустимо бездушнике њиховој срамоти. Они су у претходним ратовима навикли да се тако понашају.
Пише: Борис Кнежевић
Извор: Институт за истраживање српских страдања у XX веку
Везане вијести:
МАНИПУЛАЦИЈЕ БРОЈЕМ СТРАДАЛИХ МУСЛИМАНА У КРАВИЦИ