Пола милиона избеглих и расељених
Деценију и по после окончања ратова, у региону и даље пола милиона избеглих и расељених без икаквих услова. У Србији бројка премашила 300.000, 60 одсто њих живе као подстанари
НА Балкану, деценију и по после ратних сукоба, број избеглих и интерно расељених и даље је алармантан. Према подацима Високог комесаријата за избеглице (УНХЦР), он достиже скоро пола милиона (443.334).
Управо то је разлог због ког се у понедељак, на ову тему одржава велика министарска конференција у Београду, на којој ће разговарати шефови дипломатија Србије, Хрватске, БиХ и Црне Горе, али и високи званичници ЕУ, ОЕБС, УН и Савета Европе.
Највише избеглих и интерно расељених је у Србији. Рачунајући Косово, има их 302.040, а 75 одсто њих је из Хрватске! Према подацима УНХЦР, у Србији се налази 283.504 избеглице, плус још 18.536 на Косову. Комесаријат за избеглице је у марту 2000. пописао и интерно расељене са КиМ, тада их је било 187.129. У међувремену, дошло је више од 20.000 људи.
У Комесаријату кажу да је у нашој земљи од 1991. уточиште нашло невероватних 850.000 људи, што је скоро као четири Ниша! Према речима Јелене Марић, портпарола Комесаријата, један број је успео да реши егзистенцијална питања и дели судбину осталих грађана Србије. Међутим, чак 61 одсто живе као подстанари и код рођака и пријатеља.
- Често живе у крајње тешким условима, без тоалета и текуће воде. Неки су раније могли да обезбеде бољи смештај, али су их стигле године и болести - каже Марић.
Да се ситуација, иако споро, ипак миче напред, показују подаци да број колективних центара опада. Док их је 1996. било 700 са 70.000 људи, овог октобра их има 41 и у њима је смештено 3.552 људи. И ове бројке су, кажу у Комесаријату, велике.
Трећина је незапослена и исто толико има приходе мање од 50 евра месечно по члану домаћинства.
40.000 ЊИХ УМРЛО У СРБИЈИ
Према подацима Комесаријата, у Хрватску се из Србије вратило до сада око 69.500 лица, а у БиХ и остале земље бивше Југославије око 79.000. У треће земље отишло је око 46.000 људи, а око 40.000 их је у међувремену овде умрло.
Само пет одсто њих жели да се врати у родни крај.
- Ни избегли, ни расељени с Косова, не могу да приступе својој имовини и правима (станарско или право на пензију). Пред косовским судовима води се на хиљаде спорова за уништену и узурпирану имовину, али предмети стоје у фиокама - каже Марић, и додаје да ће у оквиру регионалног пројекта и уз помоћ донаторске конференције, у наредних три до пет година, бити решено стамбено питање за 17.000 најугроженијих.
У међувремену, око пола милиона прогнаних у ратовима 1991-1995. добило је српско држављанство. Комесаријат, међутим, и даље признаје избеглички статус, као и статус расељеног лица угроженима и новорођеној деци.
Према најсуморнијим проценама, решавање овог питања могло би да потраје деценијама!
Извор: 