НОВАЦ НЕ МОЖЕ ДА ПЛАТИ ПРЕЖИВЉЕНИ БОЛ И ЗЛОСТАВЉАЊА

ТРЕБИЊЕ, 8. ОКТОБРА (СРНА) - Бивша логорашица Олга Драшко, којој је по пресуди требињског суда Федерација БиХ дужна да исплати 100.000 КМ одштете због тортуре и мучења које је преживјела у логору "Дретељ" код Чапљине, истиче да не постоји износ којим би јој платили бол и злостављања која је доживјела, али да је срећна и задовољна да правда коначно излази на видјело.

"Задовољна сам јер правда коначно излази на видјело. Надам се да ће и они који су нас злостављали коначно одговарати и платити цијену за своја недјела", рекла је Драшкова након пресуде требињског суда, прве у БиХ којом је наложена исплата одштете логорашима.

Она подсјећа да је њен "ход по мукама" почео 5. маја 1992. године, када су је са радног мјеста из Дома здравља у Чапљини припадници ХВО-а одвели у логор "Дретељ", гдје је остала до 18. августа 1992. године. "Била сам први заточеник тог логора у којем сам брутално злостављана и мучена. Тукли су ме чиме су стизали, шакама, ногама, палицама, а испод ноката су ми забијали игле", каже Драшкова за данашњи "Глас Српске".

Драшкова каже да је за логор "Дретељ" знао чак и Међународни комитет Црвеног крста. "У јулу 1992. године видјели смо пред капијом њихов аутомобил. Ми смо њих видјели, али они нас изгледа нису жељели да виде", присјећа се Драшкова, код које се усљед злостављања, претрпљених физичких и психичких болова и страха развио јак посттрауматски синдром, што је довело до инвалидности.
Она истиче да се и данас веома добро сјећа свих који су мучили и њу и остале заробљене Србе.
"Звјерства су, између осталих, чинили Цикоја Врањеш и Иван Медић из Доњих Радишића код Љубушког и Драган Дујмовић који је држављанин Канаде. Звијери у људском тијелу били су и Дамир Брајковић из села Студенци код Љубушког, Хектор Ћосић звани Дида, који је држављанин Аустралије, и Винко Приморац из Љубушког. Малтретирали су нас и мучили и Мирсад Репак, Лука и Жељко Шешељ и Звонимир Бјелиша из Опузена, Анте Раич из Малог Поља, Горан Зец из Вараждина и малољетни Александар звани Саша", каже Драшкова.
Драшкова подсјећа да је за њено ослобађање заслужан супруг Лазар, који је предузимао све што је било у његовој моћи да њу и остале заробљенике избави из пакла, те на крају упутио писмо и доказе Европској заједници, која је послала свог делегата у логор "Дретељ", који је међу логорашима затекао и њу. Неколико дана касније, 18. августа 1992. године, Олга Драшко је у групи од 245 логораша размијењена у Стоцу.

 

Извор: