НЕРАСВИЈЕТЉЕНА СУДБИНА НЕСТАЛИХ - НАЈТЕЖА ПОСЉЕДИЦА РАТА

Округли сто на тему несталих одржан у Београду

Нерасвијетљена судбина несталих најтежа је посљедица ратних сукоба у Хрватској и да би била отклоњена потребно је да обје стране процесуирају одговоре, а да питање несталих више не буде предмет манипулације, закључак је округлог стола о теми несталих, који је одржан у Београду.

Предсједник Комисије за нестала лица Србије Вељко Одаловић рекао је да питање несталих не смије бити тема која се заобилази и да је баш то питање најтежа посљедица ратова на простору бивше Југославије.

Одаловић је подсјетио да српска и хрватска страна траже укупно 2.030 лица, од којих за 424 није познато ни гдје им је гробно мјесто.

"У процесу тражења веома је важно процесуирати одговорне за злочине. Истрага о злочину може дати значајне податке где је злочин почињен и указати где се налази гробно место несталог", указао је Одаловић.

Научни савјетник на Институту за савремену историју у Београду Предраг Марковић сматра да однос према жртвама рата недвосмислено показује каква је држава у коју су дошли Срби из Хрватске и каква је држава из које су прогнани.

Он је истакао да су избјегли из Хрватске изгубили и домове и жртве, те да већина српских жртава "нема своју државу".

"Они немају земљу која би се заузела да буду сахрањени. Однос према несталим и жртвама је однос према достојанству људског живота", нагласио је Марковић.

Према његовим ријечима, питање несталих Срба још је болније на Космету и у БиХ.

"Од Хрватске, још је гора ситуација на Космету. Тамо протјерују мртве, а колико год ситуација са Хрватском била тешка ипак је боља него са БиХ", каже Марковић.

Предсједник Координације српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије Драган Пјевач указао је на потребу да и српска и хрватска страна осуде злочине и учине све на процесуирању одговорних.

Он не сматра да су нестали Срби - људи без домовине, већ да имају двије домовине које су дужне да их пронађу, идентификују и дају им достојан помен.

Предсједник Комисије хрватске Владе за заточене и нестале Иван Грујић каже да је та земља учинила пуно на санирању посљедица рата, посебно "на побољшању права страдалника и њихових породица".

Он је истакао да "нема" никакве дискриминације у тражењу несталих Срба, те подсјетио да је од рата у Хрватској ексхумирано 4.987 несталих и да је од тог броја 80 одсто идентификовано.

Доцент на Филозофском факултету у Загребу Хрвоје Класић указао је да се у процесу тражења обје стране морају суочити са властитом прошлошћу.

"Веома је болно суочити се са властитом прошлошћу. Лако је частити се у туђем дворишту. Највећи је проблем то што се питање несталих свакодневно користи у политичке сврхе и велики је притисак на оне који искрено желе да тај проблем ријеше", рекао је Класић.

Према његовим ријечима, потребно је покушати реално сагледати узроке који су довели до рата и ријешити питања која су посљедице рата да би се кренуло у будућност.

"Не смијемо се само критиковати. Постоје државе са много већим паклом. Нијемци, Пољаци, Французи, они су управо једни другима учинили пакао од живота. Сад су помирени, чини се истински", закључио је Класић.

Организатор данашњег округлог стола је предсједник Координације српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије.

 

Извор:

 

Везане вијести:

на усаглашеном списку 1.606 несталих на територији хрватске

нестали морају бити пронађени, идентификовани и опојани

4.2. Spisak poginulih i nestalih, rođenih ili stradalih na Kordunu u ...