НА ХРВАТСКИМ СПИСКОВИМА И СРПСКЕ ЖРТВЕ

БЕОГРАД, 2. НОВЕМБРА /СРНА/ - Србија ће у петак, 4. новембра предати Међународном суду правде у Хагу додатне аргументе за српску контратужбу за геноцид против Хрватске, који ће, између осталог, садржавати примједбе на хрватски списак несталих, на којем се налазе и српске жртве, рекао је Срни директор Веритаса и члан српског правног тима Саво Штрбац.
"Они су на своје спискове ставили све нестале у Хрватској, и Србе и Хрвате", рекао је Штрбац, наводећи да ти спискови нису потпуни, јер недостају спискови погинулих.
Штрбац је рекао да је српска страна са хрватског списка несталих, које је анализирао Веритас, дала примједбе на око 300 имена жртава, док су Хрвати на српски списак имали примједбе на десет имена.
На том хрватском списку несталих, каже Штрбац, налазе се Срби убијени 1991. године у Осијеку, за шта је већ осуђен Бранимир Главаш и његова група, као и Срби убијени у Госпићу, за шта је осуђен Мирко Норац, те Срби убијени у Сиску за које истрага отворена тек ове године.
Штрбац је навео да се на том хрватском списку налазе и Хрвати нестали у Загребу или Пули, далеко од ратних дејстава и линије фронта, као и хрватски војници који су погинули на подручју БиХ.
Према његовим ријечима, на хрватском списку је и неколико припадника "Црних мамби", који су извршили агресију на Републику Српску "форсирајући" Уну и побили више од сто цивила око Дубице и Костајнице.
Он каже да се на тим хрватским списковима налазе и лица која су индиректне жртве рата, као што су људи који су погинули у сопственим минским пољима или су настрадали у саобраћају, на полигонима за вјежбање.
Штрбац наводи да је међу оним лицима која су наводно ексхумирана и идентификована пронашао и 21 лице које је рођено до 1900. године.
"Значи ти људи су имали најмање 90 година када је рат почео, па ваљда је неко умро за тих пет до шест година рата и природном смрћу", додао је Штрбац.
Он је навео да ће у овом поступку пред Међународним судом правде бити важна и првостепена пресуда Хашког трибунала хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу, због акције "Олуја", у којој се наводи да је Хрватска крива за злочиначки подухват, на челу са Фрањом Туђманом, за етничко чишћење Срба из Крајине. "Од етничког чишћења до геноцида је мали корак", рекао је Штрбац.
Штрбац сматра да политичари не би требало да договарају поравнање у овом случају, јер је суд једини мјеродаван да утврди истину.
Хрватска је тужбу против Србије за агресију и геноцид поднијела 1999. године.
Србија је прво оспоравала надлежност Међународног суда правде да би потом 4. јануара 2010. године поднијела контатужбу за геноцид, због злочина почињених над Србима у Хрватској од 1991. до 1995. године.
На контратужбу Хрватска је одговорила 20. децембра 2010. године, а поднесак који је српски тим сада припремио одговор је на њихове аргументе.

Извор: