МЛАДЕН ОБРАДОВИЋ: МОЈ ЖИВОТ, МОЈИ ИДЕАЛИ
Тања Врећо
Упркос чињеници да му прети три године затвора због ширења говора мржње, лидер покрета "Образ" тврди да се не каје ни због чега што је урадио. За С медиа портал оштро демантује да је ширио говор мржње према припадницика ЛБГТ популације, и открива јавности непознате детаље из свог кратког али политички бурног живота.
Младен Обрадовић, вођа покрета «Образ», је младић као и сваки други. Он је једино због својих идеја и пропагирања тих истих често «иза решетака», а то је битна чињеница која га издваја од остале омладине.
«ОБИЧАН» МЛАДЕН
О његовом животу се зна мало, па је овај текст прилика да сазнамо ко је у ствари он. На питање како то да има јако мало информација о њему у јавности, Младен каже:
- Медије је ретко кад интересовало да ме прикажу као обичног човека, који има живот и ван активности са «Образом». Сви написи о мени углавном имају једну сензационалистичку црту. Ваљда се то ради по нечијем диктату. Никад нисам имао никаквих тајни, али једноставно «обичан» Младен њих не интересује.
Смета, јер НИСМО НИЧИЈИ послушници!
«Образ» смета онима који образа немају - порука је покрета.
- Многима је покрет «трн у оку», јер имамо чврсте ставове, никад нисмо издали српство и нисмо ничији послушници. У страначком смислу никад нисмо подржавали никога. Од 1999. године, од када делујемо као покрет, били смо противници и југословенске власти и проевропске опозиције, а данас нас се прибојавају актуелне власти - тврди Обрадовић.
ПРИЈАТЕЉИ ЗА ЦЕО ЖИВОТ
Младен је рођен 1980. године, у Београду. Прве године провео је селећи се са родитељима из стана у стан. Онда се 1991. године напокон скрасио у Земуну. У основну школу је кренуо у Сремчици, али са пресељењем променио је и школу. У том периоду је стекао пријатеље са којима је и данас у контакту.
- Блиске пријатеље сам стекао још у најранијим школским данима. Неки су касније са мном ишли у Земунску гимназију. Гимназијске дане памтим по добром друштву. Са многима сам од њих и данас у контакту. То су ми јако драги људи и радо волим да се сретнем са њима, мада се ретко виђамо, најчешће кад су славе - каже Младен за С медиа портал.
ПРВЕ ЉУБАВИ СУ ТАЈНА
На питање о првим љубавима, Младен уз осмех објашњава:
- Увек сам био затворен по том питању. Никад нисам баш превише гласно говорио о својим осећањима. О том периоду могу рећи да сам био прилично повучен.
«ОБРАЗ» ИЛИ ФАКУЛТЕТ И ИЗДАВАШТВО
После гимназије уписао је историју на Филозофском факултету у Београду, али већ тада његов пут креће на другу страну. Након одслушане треће године, студије полако запоставља због све веће ангажованости у «Образу»:
- Моја љубав према књигама одвела ме је на поље издаваштва и графичког дизајна. Сарађујући са пријатељем из "Образа", Крстом Миловановићем и његовом издавачком кућом "Народно дело", учествовао сам у приређивању више капиталних издања и освојио највиша признања за дизајн и опрему књига. Издвојио бих "Изабрана дела др Радована Караџића 1990-1996" у шест томова и ексклузивну монографију "ФК Партизан 1945-2005". Не желећи да се одрекнем студија 2008. Године сам ванредно уписао Богословски факултет у Фочи. Иако сам имао застоја због хапшења и затвора, Богу хвала ипак дајем испите и чврсто сам решен да све приведем крају. рају.
ПУТОКАЗ КА "ОБРАЗУ"
Младен каже да су га родитељи васпитавали у родољубивом духу и указали на пут којим и данас иде:
- Као мали дечак добио сам књиге «Голгота и Васкрс Србије 1914-1918». Та књига је оставила снажан утисак на мене. Храброст и херојство Срба се урезало у моју свест и оставило неизбрисив траг.
Изгледа да су књижевна дела били увек окидачи за неки нови корак у његовом животу; 1997. године Младену у руке долази књига Владике Николаја Владимировича «Православље и политика» коју је приредио оснивач «Образа» Небојша М. Крстић.
- Небојшу сам упознао мало након читања књиге «Православље и политика», и тако је све почело. Небојша ме је увео у «Образ». Он ме је лично поставио за главног секретара, односно свог заменика. Његова је жеља била да будем на овом месту данас и ја се трудим да ту жељу испоштујем - каже наш саговорник и додаје да је на челу «Образа» од децембра 2001. године, након што је Небојша М. Крстић погинуо под сумњивим околностима.
БЕЗ КАЈАЊА
На питање да ли би, да може да врати време, учинио све исто, Младен без двоумљена каже:
- Улазак у «Образа» је једна од две најважније одлуке које сам донео у животу, наравно уз заснивање породице. Ни за шта што сам чинио за српство се не кајем! Гледајући уназад, још сам уверенији да сам све што сам радио, радио исправно и све оно што смо Небојша М. Крстић и ја желели да постигнемо са «Образом» ио чему смо сањали сада се обистињује. «Образ» је постао незаобилазан чинилац у друштвеном и политичком животу Србије.
УЗ ЈЕЛЕНУ СВЕ БОЉЕ
Младен је захваљујући «Образу» упознао и своју лепшу половину, супругу Јелену.
- Јелену сам срео 2008. године, на протестном скупу поводом хапшења Радована Караџића. Одушевило ме је што је тако млада дошла на протест без ичијег наговора и утицаја. Од тада је и она активан члан «Образа».
Младен и Јелена су се венчали две године касније, у селу Ставе код Ваљева, породичном родном крају. Недавно су постали и родитељи. Син Алексије има четири месеца. Како сам каже, уз Јелену су и остале ствари кренуле на боље.
ПРВО ХАПШЕЊЕ
Многи ће се запитати - зар је могуће да боравак укупно седам месеци у затвору може бити нека «боља ствар»? Младен о тим данима не прича са горчином, већ разборито покушава да пренесе своје становиште:
- Први пут сам ухапшен 2009. и осуђен на месец дана затвора због наводног јавног окупљана испред храма Светог Саве. Ми смо само стајали испред чекајући једни друге да бисмо заједно ушли у цркву. Они су то назвали «јавним окупљањем». Значи, кад се окупе људи пред црквом ради службе божије, или због венчања и крштења, то је за власти јавни организовани скуп?! Тада сам кажњен затворском казном, иако је постојала могућност новчане казне јер је то био прекршајни поступак. Наравно, све је то урађено јер им је био потребан неко кога ће оптужити за отказивање «параде срама».
ТРИ ГОДИНЕ ЗА ГОВОР МРЖЊЕ
Ако Младен буде осуђен, чека га казна од три године затвора. Већ је пола године провео у притвору, када је по други пут ухапшен на дан одржавања «Параде поноса» 2010. године. Тада је ухапшена и његова супруга Јелена која је у том тренутку била у другом стању. Пуштен је на слободу након првостепене пресуде за «организовање народа» којом је осуђен на две године затвора. Тренутно је поступак пред Апелационим судом.
- Хајка која се води против "Образа" само је покушај да нас застраше и сломе. Покушавају да нас забране, али не постоји ниједан смислен и законски разлог за то. Али, ако под притисцима и до тога дође, онда ће нас заправо учинити много јачим. Бити прогањан у оваквом систему за нас је част!
КРИВИЧНО ГОЊЕЊЕ
Тада је покренут и кривични поступак против Младена који до данас траје. Терете га за говор мржње, а као доказ за то служе слоган «Чекамо вас» којим је «Образ» излепио град уочи «Параде поноса» 2009. и 2010. године, као и његова изјава за новине «ни по коју цену нећемо дозволити да се то одржи».
- Када сам то рекао за јавност, мислио сам да ниједна власт, никакво застрашивање и никаква затворска казна нас не може спречити да идемо до цркве и на православни начин изразимо своје ставове, на које по Уставу имамо право. Ми никога не мрзимо и никога не наговарамо на насиље, али изнад свега волимо свој нарад, веру и породицу и спремни смо да их бранимо. Ја нисам анархиста. Боримо се против «лоше власти», али не против власти као такве, јер она мора бити средство за службу народу а не за израбљивање народа.
РОДИТЕЉСКА ПОДРШКА
Све ове године његове борбе са властима оставиле су трага и на њему најдраже људе, његове родитеље. Младен са посебном нежношћу говори о њима:
- Моји родитељи су обични људи. Отац је по образовању шумарски инжењер, по професији музичар. Мама је фармацеут. Двоје дивних људи који захваљујући вери у Бога сва бурна дешавања око мене добро подносе. Никад ни од кога нису имали непријатности због мене, напротив људи им исказују поштовање. Чак и на прислушкивање телефона су се навикли. Поносан сам на њих.
Извор: 