ЛОГОРАШИ: ОДАВНО ЈЕ ТРЕБАЛО ДА ЗЛОЧИНЦИ ОДГОВАРАЈУ!
ТРЕБИЊЕ, (СРНА) - Удружење логораша источне Херцеговине сматра да је већ одавно било вријеме да хрватско правосуђе схвати да је у сплитској "Лори" направљен стравичан злочин над Србима, као и да зликовцима треба да буде суђено за оно што су починили.
Коментаришући одлуку Врховног суда Хрватске да почне суђење за ратне злочине над Србима у случају "Лора два", логораши подсјећају да је требало да прође 20 година да се процес покрене, напомињући да су ипак задовољни и да се надају да ће више лица одговарати за стравичне злочине.
Мирко Бабић, кога је Војска Хрватске заробила 27. маја 1992. године у мјесту Веља Међа, на територији општине Требиње, свједочи да је до размјене 14. августа преживио најстрашнија мучења.
"Највећи зликовцу у Лори, чији су ми ликови даноноћно пред очима, били су управник затвора Томо Дујић, те стражари Анте Гудић, Миленко Бајић, Анђелко Ботић и Тања Белобрајдић, који су нас тукли чиме су стизали - бејзбол-палицама, лопатама, крампама, насадима, кабловима од струје... Прикључивали су нам струју на уши, скидали нас голе па шмрковима воде полијевали, ударали опекама, циглама, камењем", присјећа се Бабић.
Он каже да су затворенике у Лори тукли док не падну у несвијест, након чега су их полијевали кантом воде од десет литара, а онима који се не би освијестили ломили су кости, руке...
"Тјерали су ме да лижем своју крв. То су били екстремисти", каже Бабић и додаје да ни након двадесет година те страхоте није заборавио, већ да му правда данас више значи него оног дана када је размијењен.
Весо Деретић из Требиња, који је у Лори био затворен од 13. маја до 11. августа 1992. године, истиче да је био у злогласном "блоку це" и да је доста мртвих изнио из ћелије.
"Двије деценије се трудимо да докажемо истину о Лори и да зликовци одговарају за страшна злодјела која су починили. Требињац Душко Јелић преминуо је након што су га мучили Томо Дујић и његови стражари, док је осамнаестогодишњи активни војник Бојан Весовић подлегао повредама након што је код њега у ћелију са ножем у руци ушао Анте Гудић", каже Деретић.
Он се присјећа да су га током једне ноћи 17 пута онесвјешћивали и да су доводили дјецу, алкохоличаре и наркомане да "бију четнике". Обављали су нужду по њима и вршили најстрашније тортуре.
"Миливоја Чучагу батинали су до смрти у Плочама", присјећа се Деретић и каже да се иживљавања и преживљене муке у Лори никада не могу заборавити.
За посљедњег херцеговачког заточеника злогласне Лоре Добривоја Бојовића правда, како каже, не може да буде задовољена јер се судски процес завршио августа 1992. године, а он је у том мучилишту остао још годину дана, односно до 17. јула 1993. године.
"Никада нећу заборавити 1992. годину када ме је, као резервисту ЈНА, заробио ХВО на територији БиХ. Прве, можда и веће батине него у Лори, добио сам у Дубровнику. Када сам пребачен у Лору тјерали су ме, уз све друге страхоте, да се завлачим у кућице за псе и лајем, тукли су ме, а најсрећнији сам био када су ме извели на стријељање, али умјесто метака били су ћорци", каже Бојовић.
Бојовић истиче да му је најстрашније било када су сви у августу 1992. године размијењени, а он са још једним цивилом остао у Лори гдје су га мучили и злостављали и наредних годину дана.
Кроз Лору је од маја до августа 1992. године прошло око 1 000 заробљеника од којих 61 са подручја источне Херцеговине. Лора је затворена 1997. године, двије године након потписивања Дејтонског мировног споразума.
Логорашима из Требиња нуђене су велике суме новца да се не појаве на суђењу у Сплиту, што они нису прихватали већ су их, како кажу, такве понуде мотивисале да се још одлучније боре за правду и докажу истину.
Разговарала: Милосава СУПИЋ
Извор: 