Краде се новац, али и црквена звона

Лопови су из парохијске цркве Светих отаца Првог Васељенског сабора у средишту Дарувару украли богослужбене предмете за које су мислили да су златни, а са звоника цркве Светог Николаја у Кореничанима однесено је звоно знатне културно-повијесне вриједности

Прошлог тједна, у ноћи с уторка на сриједу, опљачкана је парохијска црква Светих отаца Првог Васељенског сабора у средишту Дарувара. Провалу је сљедећег дана око 13 сати, чистећи снијег у дворишту, открио протејереј Лука Босанац. Прво је примијетио трагове с јужне стране цркве, а када је пришао ближе, угледао је отворена јужна врата и закључио да су обијена. Простор у цркви био је унеређен, па је исти час позвао полицију. Њих четверо дошло је за само неколико минута.

- Заједно смо прегледали цркву и констатирали да недостају богослужбени предмети: путир купљен 2010. године с позлаћеном чашом, звјездица, кашичица, копље које се употребљава за проскомидије, односно припреме за свето причешћење вјерника и свештенства, мањи ручни позлаћени крст и један лежећи крст. Украдено је и око 400 куна, колико је било у простору гдје продајемо свијеће, а десет куна је нестало из простора за цјеливање иконе на улазу у цркву. Од шест уништено је пет кандила, поремећене су свијеће, просуто уље, помакнуте многе ствари, а једну богослужбену књигу сам нашао на поду - набраја прота Лука, нагласивши како се из свега даде закључити да су вандали имали два циља: узети и уништити.

Дјело незналице

Према његовом суду, учинили су то незналице који немају појма што црква садржава.
- Можда је био на богослужењу и видио да се ти предмети сјаје, па им је дао већу вриједност него уистину вриједе, мислећи да су од злата. Само Дарувар има четири мјеста гдје се откупљује злато, па га је можда то потакло на крађу. Позивам га да врати украдено, јер је гријех употребљавати богослужбне предмете, њих не би смио нитко користити за било што друго, па ни свештеници ван богослужја, из њих се не смије пити ни гостити. Ми те предмете освећујемо, дајемо им благослов, а када буду истрошени, морамо их спремати или уништити. Особе које су то однијеле гријеше према вјери. Можда је то узео нетко тко нема новца, па те предмете мисли продати. Ако га је неимаштина натјерала на ово, могао је доћи и казати, нашао би се неки посао, рецимо да очисти снијег и заради дневницу - казује отац Лука.

 

Лопови су до цркве дошли преко дворишта Црвеног крижа, јер се тамо врата највјеројатније редовито не закључавају. Од 1996. године, откада је протејереј Лука у Дарувару, ово је трећа пљачка цркве, а било је и више покушаја. Три младића једне љетне ноћи затечена су у провали улазних врата. Побјегли су, а полиција им, унаточ детаљном опису једног од њих, никада није ушла у траг. Из неког разлога, људи сматрају да се у цркви крије богатство и да свећеници имају већу количину новца, па се све чешће догађа да лопови завире и у правословне и у католичке сакралне објекте. Но, посве је необично да се с цркава скидају – звона.

Такав случај забиљежен је прошлог прољећа у околици Дарувара. Нетко је с торња цркве Светог великомученика Георгија у Бастајима скинуо звоно, а полиција је, трагајући за лоповима, пронашла друго звоно, оно са звоника цркве Светог Николаја у Кореничанима, иначе заштићеног споменика културе, за које се до тада није знало да је украдено. У намјери да прикрију своје недјело крадљивци су га разбили, вјерујући да ће га тако лакше продати откупљивачима племенитих метала. Звоно је враћено у дијеловима, штета је процијењена на 75.000 куна, но због културно-повијесне вриједности она је знатно већа.

Преживјело ратове

- Израдио га је 1856. године у Загребу Хинко Деген, познати мајстор звонолијевац. Међу осталима, радио је звона за загребачку катедралу, међу којима и оно тешко 6.454 килограма. Знамо да су звона у Првом свјетском рату, темељем уредбе из 1917. године, скидана с цркава. Аустроугарска је тражила да се звона предају властима ради обране земље, једино звона која су имала умјетничку и повијесну вриједност нису скидана с цркава. Звоно у Кореничанима је остало јер је признато као вриједан споменик културе, а преживјело је и остале ратове на овим просторима. Звоно је имало веома фину декорацију, неколико ликова изливених у рељефу и украсе у облику листова и вријежа. Лопови су покушали избрусити рељефе, али нису успјели, тако да у дијеловима још постоје ликови и декорација те име човјека који га излио - објашњава прота Лука и додаје: - Немам никаквих повратних информација. Био сам на суду за малољетнике, дао исказ, али каква год буде казна, то се звоно на црквени звоник не може вратити јер је уништено.

У оваквим случајевима, сматра протејереј, одговорност би требао сносити и онај тко такве ствари откупљује а шути, иако зна да је није ријеч о обичном металу.

- Одрастао сам поред ускотрачне шумске пруге. Као дјеца нисмо смјели кући донијети нити један једини шараф. Често је неки стајао поред пруге, но нитко до нас дјеце то није дирао јер смо знали да не смијемо. Како се такве ствари нису смјеле ни откупљивати, нитко са стране по то није долазио - прича прота Лука.

Горан Газдек

 

Извор: