Изгубили смо поверење у Пуповца

Дана 23. децембра 2011. године изабрана је нова хрватска Влада на челу са Зораном Милановићем. Коалиција удружења избјеглица предала је истог дана у хрватској амбасади Отворено писмо, у коме апелујемо на господина Милановића да подржи нашу иницијативу да се између Србије и Хрватске отвори дијалог о повратку имовине и стечених права избјеглим и прогнаним Србима и грађанима Србије који су оштећени у својим имовинским и другим правима у Хрватској. Такође, апелујемо на господина Милановића да се заложи за што хитнији напредак у дијалогу у вези успоставе истих стандарда за ратне злочине и коначног решења питања несталих лица.

Што се тиче водеће српске странке у Хрватској, Самосталне демократске српске странке Милорада Пуповца, велика већина избеглих и прогнаних је изгубила поверење у наведену странку јер у протеклих осам година учешћа у Влади Хрватске није испунила њихова очекивања. Поставља се питање да у Хрватској постоји српска политичка опција која истински заступа виталне интересе већине својих сународника? Моје је мишљење да такве опције нема, барем досад, што показују и следеће чињенице.

На недавно завршеним изборима за Хрватски сабор поново су изабрана сва три кандидата Самосталне демократске српске странке (СДСС) у XИИ изборној јединици намењеној за мањине. У питању су Милорад Пуповац, Војислав Станимировић и Јован Вуковић. У складу с резултатима избора СДСС има легално право да представља Србе али, с друге стране, поставља се питање његовог легитимитета. Наиме, у бирачком списку уписано је 183.992 грађана српске националности. У XИИ изборној јединици, у којој се бирају три загарантована српска посланика у Хрватски сабор, гласало је свега 23.267 или 12,65 одсто Срба.

Челни човек СДСС-а и Срба у Хрватској Милорад Пуповац је добио 14.541 или 8,44 одсто гласова Срба уписаних у бирачки списак. Друга два кандидата, Војислав Станимировић и Јован Вуковић су добили 14.188, односно, 12.249 српских гласова. Кандидати опозиционе Коалиције српских странака ( Јован Ајдуковић, Вељко Џакула и Милан Родић) добили су мање гласова од кандидата СДСС-а. Међутим, треба имати у виду чињеницу да је СДСС, у сваком погледу, имао пуну подршку не само хрватске Владе на чијем је челу била Јадранка Косор (Слободан Узелац је био један од потпредседника) него и Владе и председника Србије.

На изборима за Хрватски сабор 2003. године Милорад Пуповац је добио 25.773 српских гласова. Након поменутих избора СДСС је донио одлуку да потпише коалициони споразум са ХДЗ-ом и уђе у Владу Хрватске с образложењем да се проблеми Срба могу решавати само с позиције власти. Колико је проблема Срба СДСС решио најбоље говори чињеница да је Милорад Пуповац на изборима за Хрватски сабор 2007. године добио 15.466 гласова или 10. 307 гласова мање него на изборима 2003. године.

И поред незадовољства већине Срба резултатима Владе Хрватске у периоду 2003-2007 године СДСС је након одржаних избора 2007. године одлучио да остане у коалицији са ХДЗ-ом без стварних гаранција да ће нова влада решавати имовинске и друге проблеме Срба. У претходне четири године СДСС је у хрватској влади имао једног потпредседника, пет директора управа, два државна секретара, четири начелника сектора, три саветника и др. Премда је у значајној мери учествовао у власти, резултат последњих избора показује да СДСС опет није испунио очекивања већине Срба.

У претходних осам година СДСС, као дио хрватске власти, није решио главни проблем Срба, а то је дискриминација у законодавству и поступању хрватских државних органа. Прошло је 16 година од завршетка рата а Срби у Хрватској су и даље грађани другог реда. Обе хрватске Владе у којима је СДСС био коалициони партнер нису имале стварне политичке воље да се пронађе свеобухватно, правично и трајно решење бројних проблема прогнаних Срба и Срба који живе у Хрватској. Одређени позитивни помаци учињени су под притиском међународне заједнице а не као израз стварне унутрашње политичке воље званичног Загреба.

СДСС је у претходном периоду подржавала политику лажног помирења између Србије и Хрватске што је у пракси значило да се имовински и други проблеми прогнаних Срба и других оштећених грађана држе под тепихом. У прилог томе истичемо чињеницу да је СДСС крајем прошле године одбио да подржи Петицију избеглих и прогнаних Срба из Хрватске коју је досад потписало 70.000 оштећених грађана којом се само тражи повратак наших одузетих имовинских и стечених права, успостава истих стандарда у суђењима за ратне злочине и решавање питања несталих лица.

Штавише, Милорад Пуповац је лобирао у појединим европским престоницама да Европска унија затвори преговоре са Хрватском о Поглављу 23 „Правосуђе и људска права“ до краја јуна 2011. године, иако је свестан да имовински и бројни други проблеми Срба нису решени .

Да не говоримо о процесу асимилације Срба у Хрватској, непостојању економске перспективе на подручјима које су биле под заштитом УН, о стотинама српских села у којима није обновљена основна инфраструктура неопходна за нормалан живот, непоштовању принципа пропорционалне заступљености Срба у органима државне управе, правосуђу, полицији, здравству, што је гарантовано Уставним законом о правима националних мањина из 2002. године и др.

Избеглим и прогнаним Србима, верујем и већини Срба који живе у Хрватској, треба нова политичка опција која ће се у оквиру хрватске државе снажно залагати, пре свега, за испуњење наших захтева садржаних у Петицији као и за спровођење Анекса Г Бечког споразума о сукцесији у којем се, између осталог, веома јасно наводи да ће свим грађанима бити заштићена и враћена права која су имали на дан 31.12.1990. године, а сви уговори склопљени за време рата под притисцима и претњама биће ништавни.

аутор: Миодраг Линта