ХАПШЕЊЕ ОСУМЊИЧЕНИХ ИЛИ ЗАТАШКАВАЊЕ ЗЛОЧИНА НАД СРБИМА?
БЕОГРАД, 6. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Отмица и убиство путника у Штрпцима 1993. године била је посљедица муслиманског злочина над мјештанима три српска села од 14. фебруара те године, када је у нападу муслимана са територије Црне Горе убијено више од 20 Срба, рекао је Срни директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку из Београда Миливоје Иванишевић.
Он је оцијенио да је најновије хапшење осумњичених за злочин у Штрпцима, а неистраживање злочина над српским цивилима који је претходио том догађају, један од опробаних и честих начина заташкавања муслиманских злочина над Србима.
"Претходно, на том истом подручју 14. фебруара 1993. године муслимани су напали и спалили три српска села. То су Поникве у општини Чајниче, где су убили 12 Срба, затим Гламочевићи, где су убили шест, и Бучковић, где су убили троје Срба, и уништили сва три села", рекао је Иванишевић, који је и члан Сената Републике Српске.
Иванишевић истиче да је, према документацији и изјавама свједока, које је добио у то вријеме, напад на српска села 14. фебруара извршен са територије Црне Горе и да се број убијених Срба поклапа са бројем касније отетих из воза у Штрпцима.
"Срби су могли и пре и после тог случаја да заустављају воз и ваде људе, али се то ниједном није догодило, него једино након што су страдала три српска села", указао је Иванишевић.
Истичући да ниједан злочин не треба да остане некажњен, Иванишевић је изразио огорчење што нико не помиње три спаљена српска села и убијених више од 20 људи.
"Ако смо поштени, онда кажимо једно и друго. Нећемо људе да бранимо ако су криви, али и њих треба разумети, ако им убијеш породицу и уништиш село, да не могу да остану хладни. На крају, и у суду се другачије квалификују таква дела", рекао је Иванишевић.
Према подацима које је Иванишевић прикупио и који се налазе у рукопису његове још необјављене књиге "Прва антологија убијања Срба у БиХ, 1992-1995", у нападу на три српска села, који је претходио отмици у Штрпцима, међу 21 убијеним српским цивилом било је пет жена, међу којима је најстарија била Даринка Пјевић која је тада имала 64 године.
Напад на село Поникве извршили су муслимани, највјероватније, регрутовани из околних муслиманских насеља, који су незаштићене мјештане напали и масакрирали привукавши се преко територије СР Југославије - односно црногорске територије.
Тада су убијени Душанка Машић /1943/, Полка Машић /1963/, Станојка Дачевић-Станија /1934/, Даринка Пјевић /1929/, Трифко Дачевић /1939/, Божо Дачевић /1934/, Душко Катана /1955/, Стево /Вучка/ Ковачевић /1920/, Стево /Мирка/ Ковачевић /1941/, Душан Чокорило /1948/, Жељко Машић /1979/ и Мирослав Крнојелац /1951/.
У нападу на село Гламочевићи, такође, извршеном са територије Црне Горе, у српском засеоку Млакве, масакрирано је шест цивила - Милан Вујовић /1939/, Ратко Крезовић /1940/, Радован Станишић /1946/, Тодор Јањић /1937/, Мирко Ласица /1946/ и Алекса Танасковић /1913/.
Српски дио села Бучковићи су истог дана напали локални муслимани, припадници такозване Армије БиХ, који су као и у претходна два случаја, напад извршили са неочекиване стране, из Југославије и Црне Горе.
У вријеме напада највећи број мјештана је избјегао у оближње шуме и села под српском влашћу, али и упркос томе, муслимани су ухватили и масакрирали три српска цивила. Једну од жртава спалили су заједно са кућом у којој је живјела.
Према изјавама свједока које је прикупио Иванишевић, убијени су Млађен Дракула /1940/, Владо Ђуковић и Јово Пљеваљчић /1920/.
Извор: 
Везане вијести: