ГОДИШЊИЦА ПРОГОНА ИЗ ПОЖЕШКЕ КОТЛИНЕ
БЕОГРАД, 28. ОКТОБРА /СРНА/ - Навршавају се 23 године од прогона Срба из 26 села Пожешке котлине у Хрватској, када је током етничког чишћења убијен 71 цивил српске националности, а опљачкано, минирано и попаљено 616 стамбених и 590 привредних објеката, док су без кућа остала 1.492 лица.
Међу цивилима који су убијени у селима Горњи Врховци, Вучјак Чечавски и Шњегавићи /која су одбила наредбу Кризног штаба Славонске Пожеге о евакуацији/ биле су 33 жене и 42 лица старија од 60 година.
"За етничко чишћење 26 села Пожешке котлине, од којих су 23 потпуно уништена по писаној наредби државног органа, првој и јединој у Европи послије Другог свјетског рата, још нико није процесуиран ни пред међународним, ни пред домаћим судовима", саопштава Информативно-документациони центар "Веритас".
У подне, 29. октобра 1991. године, припадници хрватске цивилне заштите и полиције почели су да проводе наредбу о "евакуацији" 2.120 мјештана из 26 села, са искључиво или претежно српским становништвом, смјештених у Пожешкој котлини, подно Папука и Псуња, коју је донио Кризни штаб општине Славонска Пожега.
Према наредби, коју је потписао Анте Багарић у својству предсједника кризног штаба, а која је дан раније извјешена на јавним мјестима, "евакуација" је провођена, наводно, "у циљу заштите њихових живота" и наводне заштите од, како су навели, "четничких терористичких снага и јединица ЈНА".
Након што је већина становника отишла, креће организована пљачка, систематско паљење и минирање кућа, како се Срби више у њих никада не би вратили, док је дио старијих људи, који није хтио или могао да напусти своја села, страдао приликом систематског паљења и минирања.
Да би се Хрватској и међународној јавности "објаснило" зашто су опљачкана и запаљена српска села, у јавност је пуштена теза да су то "урадили сами Срби приликом повлачења како то село не би пало у хрватске руке".
Дио Срба, страхујући за своје животе, одлази у Србију или Источну Славонију, која је тада била под српском контролом, а мањи број уточиште налази у српским селима Горњи Врховци, Вучјак Чечавски и Шњегавић, која су одбила да се евакуишу.
У зору 10. децембра 1991. године, хрватске јединице 121. бригаде из Нове Градишке и 123. бригаде из Славонске Пожеге започињу напад на "непокорна" села, која падају без отпора, а становништво се повлачи према БиХ.
Само у једном дану, 10. децембра 1991. године, у Шњегавићу и Вучјаку Чечавском убијено је 36 лица, просјечне старости око 60 година, међу којима и 20 жена.
Из масовне гробнице, на рубу села Шњегавић, у децембру 2000. године, ексхумирано је 13 посмртних остатака, одакле су пребачени на Завод за судску медицину у Загребу, од којих је осам идентификовано у задње три и по године као житељи Шњегавића и Вучијака Чечавског.
Ријетки повратници у ова села још увијек по згариштима и запарложеним воћњацима и њивама наилазе на разбацане људске остатке, али своја открића, због страха и небриге, више и не пријављују надлежним органима.
Хрватско правосуђе је, још 2000. године, отворило истрагу о убиствима цивила у "непокорним" селима против НН лица, која све ове године тапка у мјесту.
"Веритас" је крајем 2008. године сву прикупљену документацију о злочинима у селима Пожешке котлине доставио Тужилаштву за ратне злочине Србије, које је, након спроведеног предкривичног поступка, прикупљене доказе доставило хрватском надлежном тужилаштву, али за те злочине још нико није одговарао.
Извор:
Везане вијести: