ДАНАС 23 ГОДИНЕ ОД УБИСТВА ПРИПАДНИКА ЈНА НА КОРАНСКОМ МОСТУ
БЕОГРАД, 21. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Данас се навршавају 23 године од убиства 13 и тешког рањавања четири припадника активног и резервног састава ЈНА на Коранском мосту код Карловца, које су, након предаје и одлагања оружја, напала униформисана лица са фантомкама и над њима извршила свој "крвави пир", саопштено је из Документационо-информационог центра "Веритас".
У саопштењу се подсјећа да су 21. септембра 1991. године припадници Министарства унутрашњих послова и Збора народне гарде Хрватске у Карловцу испред моста на ријеци Корани зауставили два војна камиона у којима су се, из касарне "Мекушје" у касарну "Логориште", превозили припадници активног и резервног састава ЈНА, који су, након преговора и обећања хрватске стране да ће бити пуштени, одложили оружје.
"Чим су ступили на мост, појавила су се униформисана лица са фантомкама на главама и почела `крвави пир` над њима. Тринаесторица су ликвидирана, неколико клањем у лежећем положају, а већина хицима из аутоматског оружја у стојећем положају, а од четворице преживјелих, тројица су се, међу њима и један са тешким повредама, спасили скоком са моста, док се четврти у току ноћи, такође, са тешким повредама, извукао испод мртвих сабораца", наводи се у саопштењу.
Из "Веритаса" подсјећају да је за овај злочин, под притиском међународне заједнице, Окружно тужилаштво у Карловцу у мају 1992. године подигло оптужницу против Михајла Храстова, припадника такозване посебне јединице Полицијске управе Карловац, те га је, након три узастопна ослобађања од оптужбе, Врховни суд Хрватске 7. септембра 2012. године осудио на четири године затвора, иако је за ово дјело запријећена минимална казна од 10 година.
"Изречена казна могла би се протумачити и као награда Храстову за преузимање одговорности за инкриминисани догађај, пошто `признаје` да је све припаднике ЈНА сам ликвидирао, додуше, у `нужној одбрани`. Наиме, иако изведени докази, како персонални искази четворице свједока који су преживјели масакр на Коранском мосту тако и налаз вјештака, указују да је у ликвидацији резервног састава ЈНА учествовало најмање три лица", наглашавају из "Веритаса.
Из "Веритаса" истичу да "демократска" Хрватска и њено правосуђе ни 23 године од злочина не размишљају о проширењу оптужнице.
Коалиција удружења избјеглица у Србији апеловала је на Тужилаштво Србије за ратне злочине да тражи од државног тужилаштва Хрватске да прошири оптужницу за злочин на Коранском мосту.
"Злочин на Коранском мосту је један од првих ратних злочина над припадницима ЈНА у грађанском рату на подручју бивше Југославије. За злочин је након три ослобађајуће пресуде кривим проглашен и на казну затвора од четири године осуђен Михајло Храстов", подсјетио је предсједник Коалиције Миодраг Линта.
Он је нагласио да је управо та пресуда након 20-годишњег поступка један у низу примјера који потврђује тезу да је хрватско правосуђе пристрасно и неправично и да Хрватска није заслужила да затвори преговоре о поглављу 23.
Извор:
Везане вијести: