Бошњаци опет збијају редове као некадашњи муслимани деведесетих!
Армија БиХ
Пише: Мирослав Јанковић
Бошњаци (не)очекивано опет збијају редове као некадашњи муслимани деведесетих, како су се тада звали данашњи Бошњаци. Фахрудин Радончић прилази Бакиру Изетбеговићу, као комунисти његовом оцу Алији пред почетак рата ’92. године.
Политички аналитичари у Сарајеву су сусрет и договор ове двојице Бошњака на други дан Курбан-бајрама, у градском ресторану „Код Кибета“, прогласили најважнијим политичким догађајем за бошњачки народ у последњих пет година, колико отприлике и траје растакање и ситњење политичког тела овога народа у Босни.
Сад је време да се смер промени, јер је пред Босном велико (не)време. Бошњаци у својој традицији и нарави имају и инстинкт и навику и дисциплину да се збију и стисну када запушу опасни ветрови. Или по њих повољни, свеједно.
На том састанку у четири ока, нема сумње, није помињана прошлост и у најбољем маниру источњачке дипломатије и ахбаблука један је говорио оно што су уши оног другог хтеле да чују. Па су брзо израчунали да су на прошлогодишњим изборима заједно освојили 450.000 гласова, да је то близу 60 одсто бошњачких „руку“ и да СДА и СББ заједно имају 193 мандата на свим нивоима власти. Дакле, уједињени имали би моћну власт у својим рукама.
Прочитајте још:
OVO SU GOVORILI BOŠNJACI 1994. GODINE: Srbe treba klati kao kerove! (VIDEO)
Zapad voli kad se na Balkanu proliva krv!
На крилима тих бројки и с добрим осећајем за драматику тренутка, најавили су скоре састанке партијских преговарача, па потом делегација. Једино нису помињали одржавање заједничког конгреса две партије.
Бошњачка политичка дисциплина увек долази по нечијем мигу извана. Тај „исарет“ најчешће стиже из Стамбола. Тада се муњевито забораве све разлике, свађе, увреде па и најдубља непријатељства, иако су два лидера две најјаче бошњачке странке управо последњих пет година водили медијски рат каквог безмало није било на овим просторима. Најтежим могућим оптужбама је Радончић на страницама свог дневника „Аваз“ оптуживао Изетбеговића: да је татин дезертер који је рат преспавао у трезору Југобанке, да је ратни профитер који је са оцем и његовом кликом покрао милијарде марака хуманитарне помоћи, да је довео у рату муџахедине а потом и иранске обавештајце у БиХ, да СДА хоће Босну, као некада, да потпуно преда у руке Ердогановој проосманској Турској, да доводи највеће арапске инвеститоре у Сарајево, даје им најбоље локације за трговачке центре и онда с њима дијели добит…
Све те нападе, који су нагло престали пре отприлике годину дана, Изетбеговић је углавном оћутао. Што је Радончић више уједао, Бакир је правио мање гримасе на лицу. У маниру оца Алије повијао се и сагињао пред увредама и оптужбама, понекад и нешто би и одговорио, док Фахра није довео до астала и бајрамске софре на њему у Босанској соби „Код Кибета“.
Зашто Бошњаци збијају редове?
Убрзо ће двадесетогодишњица „Дејтона“ и нека његова ревизија коју најављују Брисел и Вашингтон. Тај чин треба дочекати у најбољем политичком саставу и на терен против Срба извести „дрим-тим“.
Ту утакмицу опет Срби дочекују никад више разједињени и завађени. Политичка Бањалука и њени представници у Сарајеву су у већој завади него је икада иједна власт, у више од две деценије постојања РС, била у конфликту са својом опозицијом. Бошњаци први пут од „Дејтона“ наовамо имају у заједничким институцијама Србе који су жустро пробосански оријентисани и потпуно опредељени за унитарну Босну.
Додик најављује референдум о правосуђу за новембар, Инцко му први пут прети бонским овлашћењима, а „Круг 99″, асоцијација сарајевских интелектуалаца, иначе мегафон и телал намера или макар жеља бошњачког политичког врховништва, на последњој сесији предлаже: ако Додик одржи референдум онда ће Федерација БиХ одржати референдум о укидању Републике Српске. Дакле, референдумом на референдум.
Политичко Сарајево је еуфорично дочекало бошњачко партијско помирење и уједињење, а новинари Радончићевог „Аваза“ праве вратоломна историјска поређења и оваквог типа: да није 1832. године херцеговачки паша Алипаша Ризванбеговић, као султанов савезник, ударио с леђа на побуњеничку војску Хусеин-капетана Градашчевића (Змаја од Босне), питање Босне као самосталне и заокружене државе било би решено још тада. Увек када се затресе питање коначног државног уређења Босне, разни бошњачки прваци и мудраци одмах по примере за поређења потрче у турско доба и беговске буне, да пожале за приликом што још тада Босна не постаде држава. Кад је већ баш тада то успело Србији, као делу исте Османске царевине. И њеном народу друге вере.
Извор: Intermagazin
Везане вијести:
Планирали нападе на полицију РС
Зворник: Терористички напад - исламски терориста убио ...
МУЏАХЕДИНИ НА БАЛКАНУ - Jadovno 1941.
Зелена трансверзала - Аутор: Др Срђа Трифковић - Jadovno 1941.