БИТИ НЕУТРАЛАН ЗНАЧИЛО БИТИ "ПРОСРПСКИ" ОРЈЕНТИСАН

БИЈЕЉИНА, 7. НОВЕМБРА (СРНА) - Јасуши Акаши, бивши изасланик генералног секретара УН за бившу Југославију, у књизи "У долини између рата и мира" наводи да је ратна сарајевска влада све оне који су настојали да буду неутрални сматрала "просрпски оријентисаним" и да је све чинила да изазове НАТО интервенцију на Србе.
Он пише да су напори УН да сачува непристрасност и неутралност у односу према три етничке групе посебно иритирале власти у Сарајеву.
Муслиманске власти стално су рачунале на политичку подршку САД и њену евентуалну војну интервенцију. Њихова влада прибјегавала је свим средствима да се таква интервенција оствари. Поставили су Мухамеда Шаћирбеја /касније оптуженог за проневјеру/ за амабсадора УН који је неуморно критиковао хуманитарне и друге активност УН и узпорно заговарао и борио се за муслиманску ствар код америчке владе.
Потпредсједник Ејуп Ганић, министар иностраних послова Харис Силајџић и Шаћирбеј били су енергични и ефикасни у кампањи односа са јавношћу да би показали да је правда на њиховој страни и играли су на осјећања америчке јавности.
Мора се рећи да су, осим чињенице да су Срби вршили злочине, западни медији веома ријетко извјештавали да су и муслиманске и хрватске снаге чиниле злочине и нехумана дјела. Званичници УН кажу да није увијек било лако разликовати добро од зла у одређеним случајевима међу Србима, Хрватима и Муслиманима.
Зато су муслимански лидери неутралност и непристрасност УН представљали као велику препреку која је морала бити уклоњена.
Како су медији често извјештавали о злочинима Срба у БиХ у и око Сарајева јавно мњење у Европи и у САД закључило је да су Срби оличење зла и једини нападачи. Они су донијели поједностављен закључак да су муслиманска и хрватска снага - жртве. Исламске земље, такође, показале су велику симпатију за владу у Сарајеву БиХ и већински муслиманску популацију.
У тим околностима било које рјешење које би изложили дипломате Сајрус Венс или Дејвид Овен могло је добити подршку европских влада , али не и пристанак владе САД, иако је Венс био уважени државни секретар.
Говорећи о Лорду Овену, Акаши подсјећа да је он на почетку сукоба ватрено наговарао тадашњег британског премијера Џона Мејџора да примјени жестоке авио нападе на Србе у БиХ, док је касније постао опрезнији. Како је упознавао ситуацију боље, Овен је увидио да је реалност много сложенија него што је мислио те да је рат у БиХ у суштини грађански рат, а не агресија Србије.
Овен је чак рекао да је често немогуће разликовати агресора од жртве у ситуацији етничког сукоба. Чинило се да су злочини Срба бројнији и ектремнији по природи, али је признао да су злочине починиле и хрватске и муслиманске снаге, а мете неких злочина били су и припадници УН. Овен је закључио да међу политичким и војним лидерима у БиХ нема невиних.
На сличан начин и генерал Мајкл Роз, командант заштитних снага УН, дошао је до закључка да Срби нису једини чинили злочине, али је да је то тешко пренијети представницима међународне заједнице.
Међутим, за сарајевске власти, није постојала потпуно непристрасна и незаинтересована страна и у том смислу УН нису биле изузетак - истиче Акаши.
Са гледишта страна у рату, хуманитарна помоћ није била незаинтересована морална акција већ инструмент или за слабљење позиције противника или јачања своје властите стране, цивилне као и војне.
Жестина критике власти у Сарајеву на рачун УН била је невјероватна, а посебно гласни били су потпредсједник Ејуп Ганић и тада већ премијер Харис Силајџић. Предсједник Алија Изетбеговић их је подржавао, али је он најчешће само слушао и климао главом њиховим тирадама.
Званичници УН који су преговарали са Радованом Караџићем и Ратком Младићем с циљем достављања хуманитарне помоћи и прекида ватре и који су тражили њихову сарадњу на крају су представљени као морално сумњиве особе које сарађују са ђаволом - пише Акаши.
И не само званичници УН, већ и многи други који су уложили напоре у хуманитарне акције и дипломатско посредовање, такође, су посматрани као просрпски. У ту категорију сврстане су дипломате као што су Американац Сајрус Венс, бивши специјални изасланик УН за Југославију, Британац Дејвид Овен, изасланик ЕУ, бивши норвешки шеф дипломатије Торвалд Столтенберг, специјални изасланик генералног секретара УН, као и сам Акаши. И већина виших војних званичника УН, укључујући генерале Луиса Мекензија, Френсиса Брикмона и Мајкла Роуза сматрана је просрпском.

Акаши свједочи да је, када је почео рат, било немогуће сакрити озбиљне политичке разлике међу сталним чланицама Савјета безбједности. Највећи проблем био је до које мјере УН треба да прибјегну авио нападима НАТО снага.
Постоје двије врсте напада из ваздуха – један одбрамбени, лимитиран само на оружје које представља опасност за позиције УН или угрожава животе особља УН. Прије провођења таквих напада УН пажљиво прате и процјењују ситуацију преко својих посматрача на терену као и из ваздуха. Оног тренутка када се испуне услови за "блиску подршку из ваздуха" УН неће оклијевати да прибјегну тим лимитираним авио нападима НАТО снага.
Друга врста авио напада је пуно бомбардовање са циљем да се сломи војна снага једне стране употребом авио снага НАТО, што превазилази циљеве самоодбране. Мета тог напада доживјеће ову акцију као непријатељску, а као резултат биће немогуће пребацити хуманитарну робу у воизилима УН кроз области под контролом групе која је мета напада.
Када је 1994. године од Срба затражено да повуку наоружање 29 километара од Сарајева, Караџић је рекао да ће или потпуно повући тешко наоружање или га ставити под контролу УН. Због лоших временских услова није био сигуран да је то изводљиво, али је пристао, свједочи Акаши.
"Разговарао сам са Изетбеговићем и Ганићем и обећао им да УН учинити све да испоуни рок и пренио им намјеру заштитних снага УН да преузму тешко наоружање које преостане након тога рока. Међутим, на конференцији за новинаре након нашег сусрета Ганић и други лидери БиХ јавно су изразили притужбе према заштитним снагама УН. Стекао сам утисак да ти људи искрено желе нападе НАТО и уложили су све напоре да пажњу медија усмјере на то вјерују да УН не ради добро свој посао" - сјећа се Акаши.
Амерички секретар одбране Вилијем Пери на заједничкој прес-конференцији са Акашијем, након састанка у Загребу, рекао је да су се сагласили о употреби силе и да је договорено са УН да употреба силе мора да буде "робусна, али и опрезна".
Међутим, Акаши је био запањен када је касније видио да је у саопштењу Перија по повратку у САД изостављена ријеч "опрезна", а да је нагласак стављен на "робусне" мјере против снага Срба у БиХ. Било је јасно из изјаве предсједника Била Клинтона да је његов став да мора да буде "јасна разлика између добра и зла" и да ту, према његовом мишљењу, "добру" страну, односно, власти у Сарајеву - треба подржати, а да снаге Срба треба означити као зло.
Акаши наводи да, када се говори о дешавањима у Сребреници 1995. године, није јаснио да ли је ријеч о унапријед смишљеном војном нападу или је то више била импулсивна акција, чији је једини циљ била одмазда за масакр над српским живљем 1992. године.
Кометарашући хрватско-муслимански сукоб у БиХ, Акаши је оцијенио да "хрватско уништавање Мостара представља злочиначки чин са предумишљајем и да то није била самоодбрана". Он сматра да се радило о безумној деструктивности, уништвању џамија, које су многи католички свештеници подржавали.

Превела и приредила: Данијела ЏЕЛЕТОВИЋ

 

 

Извор: