БЕЗ ПРАВДЕ НИ 20 ГОДИНА НАКОН МАСАКРА НА КОРАНСКОМ МОСТУ
БАЊАЛУКА, 21.
СЕПТЕМБРА (СРНА) - Директор Документационо-информационог центра
"Веритас" Саво Штрбац изјавио је да ни 20 година након масакра 13
резервиста ЈНА на Коранском мосту у Карловцу није окончан судски поступак за
овај злочин, нити су процесуирани сви његови учесници који су познати јавности.
Штрбац је рекао да је један од
учесника у масакру припадник хрватског Збора народне гарде Михајло Храстов до
сада три пута ослобађан одговорности пред судом у Карловцу, након чега га је
Врховни суд Хрватске осудио најприје на осам, па на седам година затвора, али
да је у децембру прошле године Уставни суд Хрватске ту пресуду укинуо.
Он је додао да је Уставни суд
Врховном суду наредио да поново суди, али да нови претрес, пети по реду, још
није ни заказан, док се Храстов сада налази на слободи.
На овај начин, суђење за масакр
на Коранском мосту постало је најдужи процес за ратне злочине пред правосуђем у
региону, који се води од 1992. године.
"Истрагом и исказима
свједока откривени су као извршиоци и Велимир Хрвојевић, Петар Мандић и Живко
Перишић, али они никада нису процесуирани", нагласио је Штрбац.
Према његовим ријечима,
Тужилаштво за ратне злочине Србије се прошле године укључило у процес, јер су
му се јавили преживјели резервисти, након чега је прикупљену документацију
прослиједило хрватском тужилаштву.
Штрбац је додао да
"Веритас" посједује комплетан спис о овом предмету који ће бити
прослијеђен Тужилаштву за ратне злочине у Београду.
"Овај догађај се
незванично у хрватској јавности оправдавао убиством четворице хрватских
полицајаца код Будачке ријеке у августу 1991. године, за шта је суд у Карловцу
осудио шесторицу Срба на максималне казне и због чега је ухапшен Миле Дакић као
наводни подстрекатор", објаснио је Штрбац, додајући да су масакрирани Срби
били резервисти регуларне војске, а не припадници Територијалне одбране Крајине
који су планирали напад на Карловац, како је то након масакра окарактерисано у
хрватским медијима.
Коментаришући изјаву хрватског
предсједника Иве Јосиповића да у Хагу нису прави кривци за ратне злочине,
Штрбац је рекао да након те изјаве очекује да Хрватска пронађе заиста одговорне
за овај, као и злочине у акцији "Олуја".
"Ова изјава Јосиповића је
чудна и од њега то нисам очекивао, јер он важи за човјека који гради добре
односе са сусједима, али ако су у Хагу погрешни, нека хрватска пронађе и осуди
праве кривце", оцијенио је Штрбац.
Директор Републичког центра за
истраживање ратних злочина Јанко Велимировић рекао је да је маскар на Коранском
мосту био увод у прави сукоб на овом подручју и да је за њега врло брзо сазнало
и највише хрватско руководство, укључујући и предсјендика Фрању Туђмана.
Он је додао да се цијело
вријеме од 1992. године, када је процес за овај злочин започет, настоји осудити
само Михајло Храстов, иако су познати и остали извршиоци, док по командној одговорности
није нико оптужен.
Велимировић је подсјетио да ће
и ове године поново бити послата порука да нико није одговорао ни за злочине у
западнокрајишким општинама у јесен 1995. године које су починили припадници
хрватске војске, додајући да најновије ексхумације Срба у Бихаћу потврђују
одговорност генерала Армије БиХ Атифа Дудаковића која је са хрватском војском
на овом простору 1995. године дјеловала заједно, на основу Сплитске
декларације.
"Ни за то нико по
командној линији није одговарао, као ни једини преживјели потписници
декларације Крешимир Зубак и Харис Силајџић, док је тадашњи командант Сплитске
гардијске бригаде Дамир Крстичевић данас савјетник хрватске премијерке Јадранке
Косор, што довољно говори о садашњем односу Хрватске према прошлости и
евентуалном процесуирању ратних злочина", рекао је Велимировић.
Према његовим ријечима, додатни
проблем представља и непостојање потписаног споразума између БиХ и Хрватске за
поступање у оваквим случајевима, због чега се документација у Тужилаштву БиХ не
може употријебити нити доставити Хрватској.
На данашњи дан прије 20 година
група припадника хрватског Збора народне гарде извршила је на мосту на ријеци
Корани у Карловцу масакр над 13 резервиста ЈНА, а у групи од 17 заробљених
спасила су се четворица, који четири године свједоче пред хрватским судовима у
вези са овим злочином.
Извор: 
Везане вијести: