Amnesty International: Умjесто да затворе ратне злочинце, хрватске власти се буне због пресуде Готовини!
ХРВАТСКА и даље није процесуирала своје ратне злочинце. Штавише, уместо тога су се кључне политичке личности обрушиле на пресуде међународних судова, стоји у извјештају Амнести Интернатионала (АИ) за 2011. годину.
> Статистички извјештај Амнести Интернатионала
Напредак у процесуирању ратних злочина почињених од 1991. до 1995. године био је врло спор, наводи АИ. Председник Иво Јосиповић и судске власти уложили су одређени напор да се ријеше питања из ратне прошлости. Но, влада Јадранке Косор није предузела одговарајуће кораке.
Људска права у Хрватској не поштују се ни на другим нивоима, поручује АИ. Као пример наводи се учестала дискриминација Рома, хрватских Срба, те хомосексуалних, бисексуалних и трансродних особа. Као пример такве дискриминације посебно се истиче прошлогодишња Поворка поноса у Сплиту, која је морала бити прекинута јер су десничарски екстремисти напали ЛГБТ активисте.
Мирко Норац на слободи, а ко је убио Милана Левара?
Једини напредак у процесуирању ратних злочина огледа се кроз покретање специјализованих судова у Осијеку, Ријеци и Сплиту, те израду планова за спровођење Стратегије за истраживање и процесуирање ратних злочина од стране ДОРХ-а. Но, током године изречено је тек пет коначних пресуда, док је око 370 истрага било у току, а око 540 случајева било је у предистражној фази.
АИ посебно истиче да није спроведена адекватна истрага убиства Милана Левара. Истовремено подсећају да је Мирко Норац, којег је Левар прозвао због убистава хрватских Срба у Лици, пуштен на слободу након што је одслужио две трећине затворске казне у трајању од 15 година.
Улога Шекса и Домазета Лоше мора се истражити
Позитивнима се оцењује покретање процеса против Ђуре Бродарца, који је умро у притвору, и Томислава Мерчепа. Но, због оптужби за ратне злочине и даље морају одговарати Владимир Шекс и Давор Домазет Лошо, истиче АИ. Из АИ-ја подсећају да се наводи против Шекса темеље на информацијама из поступка против Бранимира Главаша, док су се у поступцима против Норца и Рахима Адемија појавили докази који инкриминишу Домазета Лошу.
Велике замерке АИ има и на закон којег је прошле године изгласала ХДЗ-ова влада, а према којем хрватско правосуђе није дужно да реагује на оптужнице за ратне злочине подигнуте у Србији против хрватских држављана. Овим законом је прекршена међународна обавеза РХ да сарађује са Србијом. Закон би, упозорава АИ, могао резултирати некажњивошћу за злочине према међународном праву почињене од стране хрватских грађана.
Извјештај АИ за Србију: Расизам и дискриминација огромни проблеми
У извештају за Србију, влада коју је водио Борис Тадић добила је похвале због хапшења Ратка Младића и Горана Хаџића, те њиховог изручења Хашком суду. Но, истиче се да није забележен напредак у идентификацији нових масовних гробница у Србији.
Такође, као велики проблем и даље се истиче позиција Косова, односно релације између две земље. Опасност за људска права у Србији представљају и често насилни полицијски службеници, као и расистички настројене групе фудбалских навијача. Сумња се да су управо навијачи запалили ромско насеље у Звечанској улици у Београду, након чега је 120 Рома постало бескућницима.
У Србији се често бележи и дискриминација против бошњачке и албанске мањине. Такође, говор мржње против ЛГБТ популације појављује се чак иу медијима, због чега је Виши суд против листа Пресс донео пресуду због полне дискриминације. Из истог је разлога осуђен и заступник Драган Марковић Палма.
Због претњи десничарских удружења влада Србије била је присиљена да откаже београдску Поворку поноса. Закључили су да не могу гарантовати безбедност учесницима поворке. Након тога настављени су хомофобни напади, па је у Београду једна лезбејска избодена ножем, док је један хомосексуалац претучен у Новом Саду.
Извјештај АИ за БиХ: Роми се не могу кандидовати на изборима
У Босни и Херцеговини је, тврди АИ, уочен пораст националистичке и сепаратистичке реторике. Таква је реторика, током 15 месеци колико је требало да се формира власт, ослабила државне институције, укључујући и правосуђе. Судски прогон за злочине према међународном праву је настављен, али напредак је био спор. Цивилне жртве рата и даље немају приступ правди и репарацијама.
Међу кључне проблеме у БиХ спадају и права жена. Многе жене које су преживеле ратне злочине сексуалног насиља тако и даље чекају правду. Од 2005. године изречена је само 21 пресуда, а истрага за стотињак случајева је у току.
Ромска мањина дискриминисана је и у БиХ. Штавише, Роми се у БиХ не могу кандидовати на изборима у државне институције, зато што не припадају ни једној од три главне етничке групе. То право је ограничено само на Бошњаке, Србе и Хрвате. Иако је Европски суд за људска права још 2009. наложио властима у БиХ измене овај закон, то и даље није учињено.
Европска комисија је у свом Извештају о напретку за 2011. годину известила о широко распрострањеној дискриминацији лезбејки, гејева, бисексуалних и трансродних особа (ЛГБТ), о претњама и узнемиравању ЛГБТ активиста те о говору мржње и нетолеранције према тој заједници од стране медија и политичара. До конца 2011. године није било напретка по овом питању.
Пише: Петар Видов
Амнести Интернатионал:
Уместо да затворе ратне злочинце, хрватске власти се буне због пресуде Готовини!
ХРВАТСКА и даље није процесуирала своје ратне злочинце. Штавише, уместо тога су се кључне политичке личности обрушиле на пресуде међународних судова, стоји у извјештају Амнести Интернатионала (АИ) за 2011. годину.
> Статистички извјештај Амнести Интернатионала
Напредак у процесуирању ратних злочина почињених од 1991. до 1995. године био је врло спор, наводи АИ. Председник Иво Јосиповић и судске власти уложили су одређени напор да се ријеше питања из ратне прошлости. Но, влада Јадранке Косор није предузела одговарајуће кораке.
Људска права у Хрватској не поштују се ни на другим нивоима, поручује АИ. Као пример наводи се учестала дискриминација Рома, хрватских Срба, те хомосексуалних, бисексуалних и трансродних особа. Као пример такве дискриминације посебно се истиче прошлогодишња Поворка поноса у Сплиту, која је морала бити прекинута јер су десничарски екстремисти напали ЛГБТ активисте.
Мирко Норац на слободи, а ко је убио Милана Левара?
Једини напредак у процесуирању ратних злочина огледа се кроз покретање специјализованих судова у Осијеку, Ријеци и Сплиту, те израду планова за спровођење Стратегије за истраживање и процесуирање ратних злочина од стране ДОРХ-а. Но, током године изречено је тек пет коначних пресуда, док је око 370 истрага било у току, а око 540 случајева било је у предистражној фази.
АИ посебно истиче да није спроведена адекватна истрага убиства Милана Левара. Истовремено подсећају да је Мирко Норац, којег је Левар прозвао због убистава хрватских Срба у Лици, пуштен на слободу након што је одслужио две трећине затворске казне у трајању од 15 година.
Улога Шекса и Домазета Лоше мора се истражити
Позитивнима се оцењује покретање процеса против Ђуре Бродарца, који је умро у притвору, и Томислава Мерчепа. Но, због оптужби за ратне злочине и даље морају одговарати Владимир Шекс и Давор Домазет Лошо, истиче АИ. Из АИ-ја подсећају да се наводи против Шекса темеље на информацијама из поступка против Бранимира Главаша, док су се у поступцима против Норца и Рахима Адемија појавили докази који инкриминишу Домазета Лошу.
Велике замерке АИ има и на закон којег је прошле године изгласала ХДЗ-ова влада, а према којем хрватско правосуђе није дужно да реагује на оптужнице за ратне злочине подигнуте у Србији против хрватских држављана. Овим законом је прекршена међународна обавеза РХ да сарађује са Србијом. Закон би, упозорава АИ, могао резултирати некажњивошћу за злочине према међународном праву почињене од стране хрватских грађана.
Извјештај АИ за Србију: Расизам и дискриминација огромни проблеми
У извештају за Србију, влада коју је водио Борис Тадић добила је похвале због хапшења Ратка Младића и Горана Хаџића, те њиховог изручења Хашком суду. Но, истиче се да није забележен напредак у идентификацији нових масовних гробница у Србији.
Такође, као велики проблем и даље се истиче позиција Косова, односно релације између две земље. Опасност за људска права у Србији представљају и често насилни полицијски службеници, као и расистички настројене групе фудбалских навијача. Сумња се да су управо навијачи запалили ромско насеље у Звечанској улици у Београду, након чега је 120 Рома постало бескућницима.
У Србији се често бележи и дискриминација против бошњачке и албанске мањине. Такође, говор мржње против ЛГБТ популације појављује се чак иу медијима, због чега је Виши суд против листа Пресс донео пресуду због полне дискриминације. Из истог је разлога осуђен и заступник Драган Марковић Палма.
Због претњи десничарских удружења влада Србије била је присиљена да откаже београдску Поворку поноса. Закључили су да не могу гарантовати безбедност учесницима поворке. Након тога настављени су хомофобни напади, па је у Београду једна лезбејска избодена ножем, док је један хомосексуалац претучен у Новом Саду.
Извјештај АИ за БиХ: Роми се не могу кандидовати на изборима
У Босни и Херцеговини је, тврди АИ, уочен пораст националистичке и сепаратистичке реторике. Таква је реторика, током 15 месеци колико је требало да се формира власт, ослабила државне институције, укључујући и правосуђе. Судски прогон за злочине према међународном праву је настављен, али напредак је био спор. Цивилне жртве рата и даље немају приступ правди и репарацијама.
Међу кључне проблеме у БиХ спадају и права жена. Многе жене које су преживеле ратне злочине сексуалног насиља тако и даље чекају правду. Од 2005. године изречена је само 21 пресуда, а истрага за стотињак случајева је у току.
Ромска мањина дискриминисана је и у БиХ. Штавише, Роми се у БиХ не могу кандидовати на изборима у државне институције, зато што не припадају ни једној од три главне етничке групе. То право је ограничено само на Бошњаке, Србе и Хрвате. Иако је Европски суд за људска права још 2009. наложио властима у БиХ измене овај закон, то и даље није учињено.
Европска комисија је у свом Извештају о напретку за 2011. годину известила о широко распрострањеној дискриминацији лезбејки, гејева, бисексуалних и трансродних особа (ЛГБТ), о претњама и узнемиравању ЛГБТ активиста те о говору мржње и нетолеранције према тој заједници од стране медија и политичара. До конца 2011. године није било напретка по овом питању.
Пише: Петар Видов
Извор: index