17 ГОДИНА ОД ИЗЛАСКА ИЗ ЛОГОРА У ТУЗЛИ И ЗЕНИЦИ

ДОБОЈ, /СРНА/ - Чланови Удружења ратних заробљеника "Вијенац, Возућа и остали" са сједиштем у Добоју обиљежили су јучер 17 година од изласка посљедње групе Срба из муслиманских логора у Тузли и Зеници.

"На данашњи дан 1996. године из муслиманских логора у Зеници и Тузли ослобођена је посљедња група од 200 Срба, заробљених у септембру 1995. године на простору Возуће и тог дијела Озрена, од којих 130 само из тузланског затвора", рекао је Срни предсједник Удружења "Вијенац, Возућа и остали" Нинко Ђурић. 

Ђурић, који је у муслиманском заробљеништву провео седам мјесеци, од чега 139 дана у самицама у седам логора на подручју Тузле, каже да су заробљени Срби били подвргнути тешким физичким пословима, психо-физичким мучењима, премлаћивањима, сексуалним и другим злостављањима. 

Удружење "Вијенац, Возућа и остали" имало је на евиденцији 370 чланова-логораша, од којих је сада живо 340. Они су током протеклог рата били затворени у муслиманским логорима у Тузли, Лукавцу, Живиницама, Бановићима, Зеници, Какњу, Завидовићима, Маглају и Тешњу, те у муџахединском логору "Лавља јазбина" у Каменици код Завидовића. 

Ђурић је подсјетио да се масовно страдање српског народа на простору Возуће и долине ријеке Криваје догодило између 10. и 24. септембра 1995. године када је из тадашњих 30 српских насеља, бјежећи од злочина муслиманске војске и муџахедина, родни крај напустило 1.920 српских породица са 7.680 чланова, који сада живе у градовима Републике Српске и Србије. 

"Током четворогодишње одбране Возуће и осталих насеља у долини ријеке Криваје, као и тог дијела Озрена, погинуло је више од 300 бораца и цивила са тог простора, као и око 400 војника из јединица Првог крајишког корпуса", рекао је Ђурић на Скупштини Удружења "Вијенац, Возућа и остали". 

Према подацима Удружења породица несталих лица у Добоју, на ширем озренско-возућком простору у протеклом рату нестало је 459 српских бораца и цивила, пронађено је 282 тијела нестралих, међу којима 40 без глава, а још се трага за 177 лица. 

Ово удружење, рекао је Ђурић, има доказе да су припадници тзв. Армије БиХ и тадашње Комисије за тражење несталих лица Федерације БиХ, чији је предсједник био Амор Машовић, ради прикривања злочина са озренско-возућког простора измијестили 12 масовних гробница са 138 скелета, међу којима је највећа у насељу Кучице код Завидовића са посмртним остацима 64 лица. 

Ђурић подсјећа да је Удружење 30. јануара 1999. године поднијело тужбу Хашком суду која још није процесуирана, без обзира што је образложена изјавама логораша, оригиналним докуменатима, фотографијама и видео-касетама о злочинима над српским становништвом Озрена и Возуће, које су у ратном и непосредно поратном периоду извршили муслимански војници и муџахедини из састава тзв. Армије БиХ. 

Ђурић је додао да су тачност наведених података о злочинима и приложених докумената утврдили хашки истражитељи који су крајем 1999. и почетком 2000. године посјетили Удружење и узели изјаве од тада живих логораша. 

"Са жаљењем и огорчењем и данас упозоравамо јавност и правосудне институције БиХ да ни након 17 година послије стравичних злочина над Србима Возуће и Озрена у јесен 1995. године, у заједничкој акцији тзв. армије БиХ, муџахедина и НАТО снага за брза дејства, још нико од тамничара и џелата није одговарао", рекао је Ђурић. 

Он је подсјетио да је у процесуирању донекле изузетак главнокомандујући муслиманске војске Расим Делић, у чијем је случају смрт била бржа од руке правде, док су и даље на слободи генерали и ратни команданти по свим основама у тзв. Армији БиХ, међу којима су Сеад Делић и Мехмед Жилић, те потписник наредбе о офанзиви на Возућу под ратно-оперативним називом "Ураган 95" Сакиб Махмуљин, као и муџахединска "мајка" на овим просторима Харис Силајџић. 

"О свему томе су наши живи свједоци дали више стотина исказа, како представницима хашког трибунала, тако и судско-тужилатким органима БиХ који су, како сматрају живи српски логораши, сви окренули главу настрану и причају причине приче с циљем планраног прикривања злочина извршених над Србима", рекао је Ђурић. 

Он је додао да је на Скупштини око 180 присутних логораша, чланова Удружења "Вијенац, Возућа и остали", констатовало да није људски ни хумано да се логорашима умањењује инвалиднина, а једном броју одузима статус ратног војног инвалида. 

Након завршетка Скупштине присутни логораши према православном обичају одали су пошту Србима настрадалим у муслиманским логорима, као и преминулим логорашима и обиљежили своју крсну славу – Благовијести. 

 

 

Извор: