ЗАШТО СУ КАРЛОВЦИ ЗАБОРАВИЛИ СУГРАЂАНЕ СТРАДАЛЕ ТОКОМ ОКУПАЦИЈЕ НДХ?
Парастосом и паљењем свећа за пострадале у Другом светском рату, сваког 11. септембра Карловчани обележавају годишњицу обустављања злогласне акције Виктора Томића", у којој је 1942. убијено 6.000 сремских Срба, а још више одведено у логоре. Немци су ту акцију, којом је руководио високи функционер НДХ Виктор Томић, иначе поверљиви сарадник поглавника Анте Павелића, покренули да би се обрачунали с фрушкогорским партизанима.
Међутим, усташе, под чијом је Срем био окупацијом, побиле су знатно више цивила, међу којима много жена и деце, док је број униформисаних бораца готово занемарљив. Увидевши да се том акцијом масовно истребљују Срби, што је опустело њиве и друга пољопривредна добра по Срему, Немци су 11. септембра 1942. обуставили операцију. Тако је спашено 450 карловачких Срба, мушкараца између 16 и 75 година, који су одведени у митровачки затвор само дан раније, иначе би били стрељани.
О овом догађају и о страдању карловачких Срба под усташком влашћу током Другог светског рата писао је пензионисани професор новосадског Медицинског факултета и управник Клинике за хематологију др Коста Поповић, Карловчанин који је у рату изгубио оца. Заједно са др Луком Коларовићем, др Петром Микићем и др Тијаном Музикравић, који су прошли кроз усташке логоре, као и историчарем Богданом Поповићем, прикупио је и средио податке о ратним годинама у овом сремском градићу и објавио их 1997. У књизи "Споменица грађанима Сремских Карловаца, жртвама немачке агресије и усташког терора и геноцида 1941-1944." - Карловци су тешко страдали током Другог светског рата, јер кад је Краљевина Југославија распарчана, у Хрватској, Славонији, Босни и Херцеговини и Срему успостављена је такозвана Независна Држава Хрватска.Сремски Карловци били су под окупацијом НДХ од 13. априла 1941. до 23.октобра 1944. и тада су највише страдали - објашњава др Поповић.
У својој књизи наводи да су, одмах по успостављању НДХ, усташке власти донеле уредбу о "расној припадности и заштити аријевске крви и части хрватског народа". Нижим расама проглашени су Срби, Јевреји и Роми, а мржња према њима почела је да се шири пропагандним паролама, да би током рата над њима био извршен геноцид. - Први злочин карловачких усташа јесте мучење и бацање у Дунав једног Србина, по занимању кројача, на Видовдан 1941. Након тога, доста Карловчана избегло је у окупирану Србију - сећа се др Поповић, који је и сам, тада 18-годишњак, побегао у Београд. - Почетком 1941. Карловци су имали 6.071 становника, од тога 3.500 Срба, 1.804 Хрвата, 540 Немаца, 130 Мађара, 66 Чеха и Пољака и 31 Руса. Од 6. априла 1941. до 23. октобра 1944. насилном смрћу завршило је 248 житеља Карловаца, од тога 212 мушкараца и жена старијих од 16 година и 36 деце. Међу убијеном децом, шесторо је било млађенод две године, 12 их је имало од две до седам, а 18 од седам до 16 година. Највише је убијено Срба - 136, затим Рома - 96, Јевреја и Хрвата по петоро, православних Русина троје, два Словенца и један Југословен православне вере.
Усташе су одговорне за смрт 225 људи, од којих је већина убијена у Јасеновцу, али и у логорима у Старој Градишки, Јадовну, Сремској Митровици, као и у затворима у другим местима. Немци су одговорни за смрт 23 Карловчана. Међу убијеним Србима било је много интелектуалаца, првака политичких странака и успешних привредника - прича др Поповић. - Убијена су три лекара, више правника, два професора Карловачке гимназије, два велетрговца И извозника карловачког вина, директор штедионице, четири угледна трговца и више добрих занатлија и виноградара. Међу жртвама усташког терора су и 15 ученика и ученица Карловачке гимназије, те 14 девојчица и дечака из основне школе у Карловцима. Понеке целе српске породице су искорењене. Староседеоци Роми православне вере, који су углавном пре рата били земљорадници, ухапшени су, према претходно припремљеним списковима, од 8. до 10. августа 1942. и одведени у Јасеновац. Сви су побијени. Током "Томићеве акције", у економском дворишту сремскокарловачке Патријаршије формиран је сабирни логор. Ту је августа 1942. доведено 750 Буковчана, међу њима и жена и деце. Стрељано је одмах 220 мушкараца.
У Карловцима постоји спомен-плоча с именима палих бораца НОР-а, а на Стразилову шесторици Карловчана, где су их стрељали Немци. Породице страдалих цивила поставиле су плоче на Јадовну, на Велебиту, али су током последњег рата уништене - каже др Поповић. - Нови Сад се достојно одужио жртвама рације, као и невелико село Буковац - постоји плоча с именима 286мештана страдалих у рату. Иницијатива да и Карловци на спомен-плочи овековече сва имена својих пострадалих суграђана до сада није остварена.
Бојана Јањушевић
Прилог објављен у листу ДНЕВНИК
Везане вијести:
ИЗЛОЖБА "МОЈЕ ЈАДОВНО" У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА
ПРВЕ ЖРТВЕ УСТАШКОГ ТЕРОРА И ГЕНОЦИДА...