ВУЧЕВИЋ: ИСПИТ О ЖИВОТУ И ПРАШТАЊУ

Помен страдалим у новосадској рацији

Помен страдалим у новосадској рацији

У Новом Саду данас је одржана комеморација поводом 73 године од "Новосадске рације", злогласне акције мађарске окупаторске војске у Другом свјетском рату у којој је побијено и под лед Дунава бачено неколико хиљада људи, углавном Срба, Јевреја и Рома.

Комеморација је одржана на платоу Сунчаног кеја поред Дунава, код споменика "Породица". 

Новосадски градоначелник Милош Вучевић рекао је да Нови Сад данас полаже испит о животу и праштању. 

"Ако га положимо, заувек ћемо живети у суживоту, миру и срећи, јер лудило фашизма, нацизма и осталих идеологија усмерених против човека и слободе доноси само смрт и несрећу", рекао је Вучевић у обраћању грађанима на Кеју. 

Он је подсјетио да је у највећој катастрофи у историји Новог Сада страдало хиљаде невиних Срба, Јевреја и Рома.

"Тог јануара 1942. године Нови Сад је био најболније место на свету, избезумљен од дивљаштва и изгубљен од туге и неверице. Улице и дунавска обала биле су неми сведоци неразумних и невиђених злочина у којим су нестајале целе породице. Тих дана се није знало да ли је већа жртва бити убијен или гледати сва та зверства и слушати јауке комшија", навео је Вучевић. 

Након новосадског градоначелника, помене жртвама "Новосадске рације" одржали су епископ новосадски и бачки Иринеј и врховни рабин Јеврејске заједнице у Србији Исак Асиел. 

Епископ Иринеј је нагласио да злочинци и стравични злочини који су почињени у "Новосадској рацији" нису слика цијелог мађарског народа. 

"Ти злочини су само слика сопствене изопачености крвника и њихове самоубилачке мржње, а никако целог мађарског народа. Зато, колико жалимо невине жртве, можда још више треба да жалимо те непокајане или, дај Боже, покајане зликовце. Сви ми, сами, морамо активно радити на миру, правди и изнад свега вери, нади и љубави", истакао је владика Иринеј. 

Рабин Асиел навео је да је најбољи одговор на човјекову способност да почини неизрециве злочине против других људи, попут оних у "Новосадској рацији", дала преживјела Јеврејка једног логора смрти у Другом свјетском рату која је рекла: "Верујем да ће, ипак, мали глас Израела остати и наставити да објављује закон истине и правде. Ја сам преживела грозоте логора и сад знам да ватра не може да угаси људско срце, као и да смртоносни гас, не може да заустави Божији дах". 

По завршетку комеморације и помена, вијенац на споменик жртвама "Новосадске рације", у име Владе Србије, положио је министар правде Никола Селаковић. 

Вијенац на споменик положио је, у име града Новог Сада, Милош Вучевић, док је, у име Израела, вијенац положио амбасадор те државе у Београду Јосеф Леви. 

Вијенце су положили и представници Амабасаде Мађарске у Београду, Јеврејске заједнице Новог Сада, Савеза јеврејеских општина Србије, Матице ромске, као и потомака жртава "Новосадске рације". 

Са брода ријечне флотиле Војске Србије вијенац у Дунав спустили су представници Скупштине града Новог Сада. 

"Новосадска рација" је војна акција мађарске окупаторске војске изведена у Новом Саду од 2. до 23. јануара 1942. године у којој је, према различитим историјским подацима, сурово побијено између три и пет хиљада људи, чија је једина кривица била што нису Мађари. 

Сам мађарски регент Миклош Хорти, који је наредио злогласну, геноцидну акцију на једном званичном скупу 1944. године признао је да је у "испадима" мађарских војника јануара 1942. године у Новом Саду побијено око 3.000 људи. 

Према подацима новосадског Друштва за очување сјећања на Холокауст, у "Рацији" је побијено више од 5.000 људи, а до данас је идентификовано 2.420 жртава. 

Циљ јануарске "Рације" у Новом Саду био је промјена етничког састава становника града, с обзиром на то да је на мети био српски и јеврејски народ, а убијани су и грађани другог поријекла, противници хортијевске идеологије.

 

Извор: tl_files/ug_jadovno/img/otadzbinski_rat_novo/2014/srna.png


Везане вијести: