Тринаест година од почетка обиљежавања годишњице злочина у Вељуну

Први пут уз учешће власти

На вељунску комеморацију дошли су потпредседник Скупштине Карловачке жупаније Перо Кармелић и карловачки одборник Мирослав Делић, обојица из СДП-а

Шестог маја 1941. године, седам дана након злочина у Гудовцу, нова усташка власт, под патронатом немачких и италијанских нациста и фашиста, кренула је у остваривање свог циља: иселити, истребити и покрстити. Највећи део усташких злочина догодио се у првој години рата. Гудовац, Вељун, Јадовно, Глина, Бански Грабовац, Ивановић јарак и тако бих могао набрајати прилично дуго - рекао је председник СНВ-а Милорад Пуповац на комеморацији за 525 српских цивилних жртава, које су усташе побили на Ђурђевдан 1941. у Вељуну.

- Како је могуће да у земљи која велича антифашизам - запитао је Пуповац - да у тој земљи готово ни једно место страдања није сачувано, већ је све порушено од 1991. до 1995? Како је могуће да су у таквој земљи градови украшени кукастим крстовима?

Пуповац се осврнуо и на актуелне нападе на председника Сабора због одлуке да Сабор више неће бити покровитељ комеморације на Блајбургу, рекавши да је то одлука Сабора, а не Бориса Шпрема.

Тринаест година након што је започело обиљежавање злочина у Вељуну, на комеморацију је први пут дошао представник карловачког жупана и жупаније, изасланик Перо Кармелић (СДП), иначе потпредседник Скупштине Карловачке жупаније, с којим је био и карловачки одборник Мирослав Делић (СДП).

Уз бројне домаћине и потомке жртава, представнике антифашиста из Загреба, Ријеке, Карловца и Војнића, комеморацији су присуствовали и конзул Републике Србије из Загреба Зоран Васиљевић те Јосип Бољковац. Он је подсетио на заједничку борбу Хрвата и Срба против фашиста. Скупу су се у име антифашиста обратили Мирко Миладиновић и Љубан Миљковић.

На спомен-костурницу уз цесту Д-1 и на споменик жртвама усташког терора положени су венци и запаљене свеће. Парастос је служио парох из Коларића Жељко Давидовић.

Прослава Ђурђевдана

Како је Ђурђевдан крсна слава многим карловачким Србима, они су ујутро присуствовали свечаној литургији у цркви Светог Николе, коју је служио парох карловачки Славиша Симаковић. Ђурђевдан је обележен и у Дрежници, а свечаности су присуствовали амбасадори из неколико земаља акредитовани у Загребу, чије су државе помагале на разне начине тамошњој српској заједници.Службених представника Огулина и тамошње српске заједнице није било, осим Раде Косановића, председника ВСНМ-а Карловачке жупаније.

Милан Цимеша

Извор: novossti