СКАРАДНИ ЛАМЕНТ НАД "КУЛТУРНИМ ДОСТИГНУЋИМА" НДХ
ЗАГРЕБ, 15. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - "Маргелов институт" из Загреба оцијенио је да је скарадно ламентирати над "импресивним" репертоаром "Хрватског државног казалишта" у периоду Независне Државе Хрватске /НДХ/ када су се истовремено дешавала масовна клања Срба, Јевреја и Рома.
"Анегдоте о свијетлим тренуцима `православаца` у глумишту Павелићевог главног града више су него дегутантне епизоде евоцирања сјећања на усташку страховладу са основом расних закона", кажу за Срну у Институту, реагујући на недавни интервју хрватске редитељке Сњежане Бановић, која је аутор докторске дисертације под називом "Хрватско државно казалиште у Загребу од 1941. до 1945. године".
НДХ је била квислиншка сателитска парадржава створена вољом фашистичких и нацистичких сила, огрезла у злочину и пљачки и као таква није могла стварати никакву културу и науку, јер није било слободе изражавања, дјеловања и равноправности за све њене грађане, подсјећа јеврејска невладина организација "Маргелов институт".
"Пошто се о том дијелу историје мање-више све већ веома добро зна, као што се добро зна да је цијела НДХ била импрегнирана културом смрти, премрежена са 28 концентрационих логора, готово је непотребно данас говорити о неким културним дешавањима или подвизима квазидржавних институција, које су водили тадашњи Павелићеви министри културе усташке квислиншке парадржаве", кажу у Институту.
У овом институту оцјењују да Бановићева у интервјуу за портал "Х-Алтер" покушава приказати "Хрватско државно казалиште" као тобожњег "заштитника и уточиште" за православце и Јевреје.
"Пред сваку свечану представу дизале су се руке у нацистички поздрав. За честих долазака Славка Кватерника све је одјекивало од усклика 'За дом - спремни!', након чега би наступали Бела Крлежа и други православци", наводи Сњежана Бановић у том интервјуу, који је пренио и портал "Е-новине".
"Сасвим је неутемељено и питање новинара: `Како је било могуће да двоје православаца, Бела Крлежа и Дејан Дубајић, имају највећу `минутажу` на даскама у доба НДХ`, као и новинарска констатација да је `парадоксално да је Бела Крлежа тек у НДХ постала `звијезда`, премда је била православка", кажу у "Маргеловом институту".
У том институту наглашавају да ни Бела Крлежа ни Дејан Дубајић у то вријеме нису били међу православним вјерницима, већ су били римокатолици, а ауторка чак признаје да је Дубајић прешао на католичку вјеру, док за Белу Крлежу то не наводи.
"Истине ради, Лепосава Кангрга - како се дјевојачки звала Бела Крлежа - брисана је у Сењу 22. фебруара 1899. године из матица крштених православне вјероисповијести и уписана у римокатоличку. Мајка Беле Крлеже била је Хрватица Ката Вуксан која се удала за Белиног оца Милана Кангргу по православном обреду, док је Лепосави за вријеме основне школе промијењено име у Бела", кажу у "Маргеловом институту".
У институту наводе да је за НДХ "дужноснике" Бела Крлежа дијете из мијешаног српско-хрватског брака и по вјери римокатолкиња, те удата за Хрвата римокатолика /Мирослава Крлежу/ и никако није могла бити "православка", те није било никаквих препрека да као Хрватица наступа у "Хрватском државном казалишту".
"Чему уопште мементо на Павелићево `казалиште` срама у облику најављене књиге, кад главна `православна` протагонисткиња цијеле приче уопште није православка", питају у "Маргеловом институту".
У тој невладиној организацији наглашавају да сви у интервјуу наведени случајеви преживљавања "православаца" и покрштених Јевреја, те нејевреја убачених међу Јевреје, не оправдавају убиства хиљада припадника српске и јеврејске заједнице, као и ћутање ондашњих културних кругова и прећутно одобравање злочина.
"Тврдити да расистичка политика НДХ ипак није успјела развити јединствени апарат за екстернирање Јевреја /вјероватно се мислило на екстерминирање/ заправо је историјски некоректно, као и половично тачна тврдња да су Јевреји транспортовани у логоре Рајха, заборављајући или изостављајући притом стријељања на Дотршчини, одвођење загребачке јеврејске младости у јаме Јадовна, одвођења у логоре смрти на Пагу, логор Даница код Копривнице, Лоборград, Ђаково, логор смрти Јасеновац", истичу у "Маргеловом институту".
Они наводе да су у НДХ на снази били расни закони, а не уредбе - како то у разговору ноншалантно назива ауторка текста - који су се односили и на позориште, јер је Јеврејима и Србима било стриктно забрањено учешће у стварању "аријевске" културе хрватског народа.
"У цијелом тексту покушава се усташки идеолог и потписник расних закона Миле Будак приказати као особа која је била блажих ставова од архиусташе Анте Павелића, те као неко ко се грчевито бринуо за хрватску културу, а изоставља се поменути злочиначки елемент Будакове личности, па чак и када је, према ријечима ауторке, намицао значајна средства из Државне ризнице за `амбициозни репертоар`", кажу у "Маргеловом институту".
Иста та Државна ризница, како напомињу, присвојила цјелокупну имовину Јевреја, Срба и Рома на основу расног законодавства, а док су припадници јеврејског, српског и ромског народа звјерски убијани, њихови сатрапи забављали су се "културним достигнућима `државног казалишта`".
Ауторка наводи да је "читаву студију изњедрила јер су јој сметали марксистички ставови који су читав један период културе за вријеме постојања НДХ сматрали мрачним", па се, како каже, из тог разлога упустила у истраживање "културно-политичког контекста тог времена".
"Зашто се говори о подизању руку на нацистички поздрав, кад су се руке подизале на усташки поздрав?! Зашто се говори да су усташе политику према Јеврејима пресликале од нацистичке Њемачке, као да сами нису имали идеју како да се обрачунају са `јеврејским питањем`", питају представници Маргеловог института.
У тој установи наглашавају да је познато да су усташе правну дискриминацију и идеологију посредно црпиле из Рајха, али и да је исто тако познато да је свирепост усташа далеко надмашила Нијемце - док су Нијемци били софистициране убице, усташе су биле месари!
"А гдје је у читавој причи мала глумица Леа Дојч? Њу нико није штитио, ни крштеница, ни усташке главешине. За њу као Јеврејку више није било доступно позориште као и за многе друге `непоћудне` елементе. Завршила је у диму холокауста заувијек у транспорту са жутом звиједом на прсима међу небројеним жртвама Аушвица", наводи Управа Маргеловог института.
Маргелов институт је невладина организација јеврејске националне мањине у Хрватској. Уско сарађује са Центром "Симон Визентал" из Јерусалима и Институтом за истраживање Јасеновца из Њујорка.
Припремио: Дарко Терзић
Извор: 