Седамдесет година од злочина у Залазју код Сребренице

tl_files/ug_jadovno/img/stratista/ostala_stratista/zalazje.jpgСРЕБРЕНИЦА, 24. ЈУНА /СРНА/ - У Сребреници је данас служен парастос за више од 250 српских цивила које су усташе убиле на православни празник Тројице 1943. године у овој општини и селу Залазје.
Парастосом, који је служен код спомен-костурнице жртвама усташког злочина у Сребреници, паљењем свијеће и полагањем цвијећа обиљежено је 70 година од њиховог страдања. 

Парастос је служио сребренички свештеник Александар Млађеновић, а делегације Борачке организације и Срба у општинској власти Сребренице положиле су цвијеће код споменика. 

Тачан број настарадалих и сахрањених у овој костурници није никада утврђен. "У Сребреници су усташе, према њиховим писаним документима, 14. јуна 1943. године убиле више од 150 - до 200 српских цивила, те једну јеврејску породицу и једног муслимана који је био ожењен Српкињом и његову породица", рекао је Милош Николић, чији је дјед Јово са снахом Василијом и једном петочланом јеврејском породицом убијен у кући и њихови посмртни остаци су 1971. године пренесени у ову костурницу. 

Убијена јеврејска породица, према Николићевим сазнањима, била је у сродству са књижевником Исаком Самоковлијом. 

Николић истиче да је наредног дана у селу Залазје убијено још 97 Срба, међу којима 45 из породице Ракић, 16 Максимовића и 15 Драгичевића. 

"Само један мушкарац из фамилије Максимовић остао је жив", каже Николић. 

Он је навео да је усташки сатник Јосип Корелец, због погибије брата у борбама код Сребренице, наредио и предводио одмазду коју су усташе, уз помоћ неких домаћих присталица, свирепо починиле према српским цивилима. 

"Убијали су све Србе које су затекли у кућама и тако су страдале цијеле многочлане породице Стевановић, Крстић и друге. Убијено је пет чланова породице пекара Остоје Стевановића, као и 15 цивила из сребреничког села Брежани, који су се тог дана затекли у Сребреници", рекао је Николић и додао да међу убијеним није био ниједан војник. 

Према његовим ријечима, плоче са именима настрадалих налазиле су се у сребреничкој цркви, али су у посљедњем рату полупане и нестале. 

Николић је нагласио да се тачан број и имена свих настрадалих 14. јуна 1943. године на овом подручју никада нису тачно утврдили, јер то није био интерес комунистичког система. 

Он је рекао да се зна да је након Другог свјетског рата тај усташки официр осуђен у Загребу и кажњен на неку симболичну затворску казну за масакр који је починио. 

Предсједник Скупштине општине Сребреница Радомир Павловић рекао је Срни да српски чланови општинске власти и српски народ Сребренице никада не смију заборавити злочин који су припадници такозване НДХ, предвођени Францетићевим легионарима и уз помоћ домаћих помагача, починили над овдашњим српским народом. 

"Проводећи етничко чишћење Срба са овог простора усташе су починиле злочине и у српским селима Подравање, Брежани, Факовићима, Жлијепцу на Дрини код Клотјевца и на другим мјестима поред Дрине гдје су клали и у ријеку бацали лешеве", рекао је Павловић. 

Он је истакао да се ове жртве и злочини не смију заборавити и да су српска покољења дужна да се присјећају ових мученика и одају им пошту.

 

 

Извор:tl_files/ug_jadovno/img/baneri/srna.png