НАРОД КОЗАРЕ ПОКАЗАО НЕСАЛОМИВОСТ
МРАКОВИЦА, 3. ЈУЛА (СРНА)- Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је да је Битка на Козари прије 70. година показала несаломивост народа овога краја у настојању да живи у слободи и да је Српска настала као закашњели одраз српског националног опредјељења из Другог свјетског рата.
"Историјске чињенице говоре да су у партизанској Народноослободичкој војсци највећи дио бораца су били Срби. Припадници других народа тек када су видјели како ће завршити Други свјетски рат и ушли су у партизански покрет када се знало ко ће побиједити", рекао је Додик.
Он је навео да то треба рећи због оних који сада покушавају фалсификовати историју и себи бесправно прибавити заслуге или опредјељења њихових предака из тог времена.
"Српски народ је дуго остао залуђен идејом југословенства и због тога платио велику цијену и у овом отаџбинском рату", истакао је Додик на Мраковици код Приједора, гдје је данас обиљежено 70. година од Битке на Козари.
Он је додао да су Срби, док су други хомогенизовали своје нације и државе, бранили Југославију као пропали пројекат који се није могао одбранити.
"Постали смо криви јер на вријеме нисмо показали своје националне тежње. Данас живимо слободно у Републици Српској која је настала као закашњели одраз српског националног опредјељења управо из Другог свјетског рата", истакао је Додик.
Додик је додао да на Народноослободилачку борбу могу бити поносни и борци посљедњег отаџбинског рата који данас, са својим дједовима и очевима учесницима НОР-а, обиљежавају овај значајан датум из историје српског народа.
"Републику Српску волимо и бранимо, увјерени да бранимо слободу и достојанство свих који овдје живе. Она је довољно широка да прихвати све, без обзира на нацију и вјеру, који овдје живе и поштују њен уставни поредак", поручио је Додик.
Предсједник Српске је истакао да поруке да слободе са Козаре и свих других таквих мјеста морају бити јасне. "Поруке о прихватању свих морају бити јасне, али и поруке о неприхватању фалсификатора историје и неприхватања Републике Српске морају истом снагом да буду одбачене", навео је Додик.
Министар борачко–инвалидске заштите РС Петар Ђокић поручио је окупљенима на на Мраковици да је српски народ прертпио геноцид у Другом свјетском рату и да та чињеница никада не смије бити заборављена и увијек мора бити истицана.
"Много је покушаја да се минимизирају и потисну у заборав жртве које су пале за слободу нашег народа и народа на просторима бивше Југославије. Треба истаћи чињеницу да је носилац народоноослободилачке борбе био српски народ и да је у тој борби највише страдао", рекао је Ђокић.
Он је нагласио да се народ Крајине и Козаре тада супротставио далеко јачем непријатељу у настојању да сачува слободу и право да живи у свом и на свом.
"Козара је дубоко урезана у наша срца и та славна епопеја симболизује херојство, отпор и витештво овог народа, његову непотрошиву вољу да живи слободно и равноправно", истакао је Ђокић.
Предсједник СУБНОР-а Благоје Гајић поручио је да је Битка на Козари била морални испит сваког борца, чете, батаљона и читавог народноослободичаког покрета и тиме неисцрпно дјело снаге и поноса будућим поколењима.
Обиљежавање годишњице организује Одбор Владе РС за његовање традиције ослободилачких ратова, а манифестација под називом "Козара спомиње и опомиње" почела је пријемом, који је ресорни министар организовао за представнике СУБНОР-а и госте.
У оквиру обиљежавање служен је парастосом погинулим борцима и цивилним жртвама народно-ослободилачког рата, а бројне делегације положиле су вијенце испред меморијалног зида на Мраковици.
Битка на Козари је почела 10. јуна 1942. године и трајала је 27 дана до пробоја на југозападном дијелу Козаре, 15 километара источно од села Међувође.
Битка на Козари, у којој су малобројне партизанске јединице браниле народ у збијегу, била је значајна за цјелокупни партизански покрет отпора, јер је представљала примјер јунаштва и одлучности бораца пред надмоћнијим и добро наоружаним непријатељем.
На Меморијалном зиду на Мраковици уписана су имена 9.921 партизанског борца погинула у борбама на овом подручју током Другог свјетског рата. Историчари су прикупили пшодатке о 33.398 побијених бораца цивила, док судибна многих ни до данас није позната.