НАДГРОБНА ПЛОЧА ЗА ЖРТВЕ УСТАШКИХ ЗЛОЧИНА
Према званичним подацима, у Сребреници и на Залазју прије 72 године убијено је 228 Срба, од којих 80 дјеце. Према незваничним подацима, та два дана убијено је више од 250 српских цивила у Сребреници и околним селима.
Полагање вијенаца код спомен костурнице
Приредио: Миро ПЕЈИЋ
Код Спомен-костурнице жртвама усташког злочина у Сребреници служен је
парастос за више од 250 српских цивила које су усташе убиле на други дан
православног празника Тројице 1943. године и трећи дан Тројчиндана на
Залазју.
На Спомен-костурницу, у којој су, како је написано, положени земни
остаци неких жртава, постављена је надгробна плоча на којој је наведено
да је 29. јединица натпоручника Независне Државе Хрватске Јосипа
Курелца, у надирању ка Дрини, починила геноцид над српским народом
убивши 2.262 српска цивила, међу којима 430 дјеце.
Према званичним подацима, у Сребреници и на Залазју прије 72 године
убијено је 228 Срба, од којих 80 дјеце. Према незваничним подацима, та
два дана убијено је више од 250 српских цивила у Сребреници и околним
селима.
Прислужене су свијеће за покој душа убијених, а делегације Борачке
организације, организације породица заробљених и погинулих бораца, као и
несталих цивила, те делегација Срба чланова општинског руководства
Сребренице положиле су цвијеће.
Парастос је служио сребренички свештеник Александар Млађеновић у присуству потомака и других Срба из овог мјеста.
"У Сребреници су усташе, према њиховим писаним документима, 14. јуна
1943. године, убиле више од 155 српских цивила, међу којима и породицу
једног стоматолога Јевреја, као и породицу једног предсједника суда у
овом мјесту - муслимана који је био ожењен Српкињом", наводи Милош
Николић.
Његов дјед Јово са снахом Василијом и једном петочланом јеврејском
породицом убијен је у кући у којој Милош сада живи. Убијена јеврејска
породица, према Николићевим сазнањима, била је у сродству са књижевником
Исаком Самоковлијом.
Николић истиче да је наредног дана у селу Залазје убијено још 97 Срба
(према неким подацима 107) међу којима 45 лица из породице Ракић, 16
Максимовића и 15 Драгичевића.
У гомили убијених преживјело је петоро дјеце - Радо и Милан Драгичевић,
Перо Ракић и Благоје Станојевић који су у међувремену умрли, а још је
жива Рајка Ракић, удата Тодоровић.
Николић наводи да је Францетићев легионар, усташки официр Јосип Корелец,
због погибије свог брата у борбама код Сребренице, наредио да се изврши
одмазда и предводио је масакрирање које су усташе, уз помоћ домаћих
присталица, свирепо починиле над српским цивилима.
Убијали су све Србе које су затекли у кућама. Страдале су многочлане
породице - Стевановић, Крстић и друге. Убијено је пет чланова породице
пекара Остоје Стевановића као и 15 цивила из сребреничког села Брежани
који су се тог дана затекли у Сребреници.
"Међу убијеним није био ниједан војник, а цивили су убијани свирепо и на различите начине", прича Милош Николић.
Према његовим ријечима, плоче са именима настрадалих налазиле су се у
сребреничкој цркви, али су у посљедњем рату полупане и однесене јер су
"потомци српских убица хтјели да избришу историјске чињенице и памћење о
српском страдању на овом простору".
Постављена је нова плоча са српским обиљежјем у знак сјећања на жртве.
Спомен плоча
Николић наводи да број и имена настрадалих 14. јуна 1943. године на овом
подручју никада нису тачно утврђени јер то није био интерес
комунистичког система, али је након Другог свјетског рата тај усташки
официр осуђен у Загребу и кажњен на неку симболичну затворску казну.
Убијени су бачени и дјелимично затрпани у јаму у близини данашње
полицијске станице, одакле је приликом изградње колектора дио посмртних
остатака 1971.године пренесен у ову костурницу, а дио из других јама
никада није достојно сахрањен.
У Другом свјетском рату нестала су сва српска села на ширем подручју
Сућеске, као што су Слатина, Липовац, Жедањско, Шушњари и још неки
српски засеоци. Српска имања су након рата, на необјашњив начин,
запосјели и користили муслимани.
Данашњем парастосу присуствовао је Цвијетин Максимовић, чији је дјед
Богдан једини из породице Максимовић, преживио покољ на Залазју, јер је
раније био одведен у заробљеништво у Њемачку одакле се вратио 1945.
године.
Према његовим ријечима, у Спомен-костурници нису положене кости никавих имагинарних антифашиста него Срба које су убиле усташе.
Он наводи да се ове жртве и злочини не смију заборавити и да су српска
покољења дужна да се присјећају мученика и одају им пошту.
Извор: 
Везане вијести:
СУТРА ПАРАСТОС ЖРТВАМА УСТАШКОГ ЗЛОЧИНА - Jadovno ...